Una Sabljaković (Beograd)  [ DW ]

30. 10. 2025. 09:50

Izbori za Visoki savjet tužilaštva: „Slika društvenih prilika“ u Srbiji

Izbori za Visoki savjet tužilaštva (VST), koji ima 11 članova i čiji mandat traje pet godina, biće održani 23. decembra. Od 11 članova, pet čine tužioci koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije, a četiri člana su „istaknuti pravnici“ koje bira Skupština Srbije.

U VST-u su i vrhovni javni tužilac i ministar pravde, koji su članovi tog tijela po položaju.

Izbori za Srbiju imaju posebnu važnost jer će, dok traje mandat novoizabranim članovima, biti završen mandat, između ostalih, vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, glavnom tužiocu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao i glavnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Tužiteljka u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu, Lidija Komlen Nikolić, za DW skreće pažnju da će tokom mandata novih članova VST-a biti izabrani i tužioci u „osnovnim javnim tužilaštvima na teritoriji Beograda, Novog Sada i brojnih drugih mjesta“.

„Izbori za članove VST-a su važni i tiču se ne samo javnih tužilaca već i građana. Tužilački savjet je garant samostalnosti javnog tužilaštva kao državnog organa i svakog javnog tužioca. Ukoliko imate tužilački savjet koji je po Ustavu dužan da reaguje na pritiske i štiti samostalnost javnih tužilaca, a on to ne čini, na kraju dana, građani su ti koji snose posljedice. Njihov pristup pravdi je otežan“, ističe Komlen Nikolić, koja je i predsjednica Udruženja tužilaca Srbije (UTS).

„Fokus javnosti na tužilaštvu“

Za razliku od izbora za VST prije pet godina, vidljivo je interesovanje javnosti za to ko će u narednom periodu birati tužioce u Srbiji.

„Izbori za nove članove VST-a iz reda javnih tužilaca odražavaju sliku društvenih prilika u kojima živimo“, kaže Komlen Nikolić. Dodaje i da su mediji zainteresovani za izbore za VST zato što se fokus javnosti okrenuo ka tužilaštvu.

„Dakle, na način na koji javno tužilaštvo funkcioniše ili ne funkcioniše, u zavisnosti od toga kako ko to percipira. Imamo duboko polarizovano društvo i medije. Činjenica da se u pojedinim medijima vodi kampanja protiv pojedinih kandidata uticala je na to da ljudi ne žele da se kandiduju“, navodi Komlen Nikolić.

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović ne vjeruje da će izbori za nove članove VST-a obezbijediti bolju nezavisnost tužilaštva.

„Kampanja za izborne članove VST-a podjednako je ’prljava’ kao i političke kampanje za bilo koje izbore. Praćena je ucjenama, lobiranjima, obećanjima napredovanja i slično“, kaže Savović.

Sličnog je mišljenja i član predsjedništva UTS, Radovan Lazić, koji kaže da je siguran da na predstojećim izborima veća nezavisnost tužilaštva neće biti obezbijeđena.

„Važnost ovih izbora je samo za tužioce kojima ističe mandat – na prvom mjestu za vrhovnog tužioca. Ona će ’trčati’ ovu izbornu trku, iako ne može da bude kandidat jer je član VST-a po funkciji. Ali ’trčaće’ tu trku sa 20 metara prednosti u odnosu na ostale kandidate. Zato je sporan legitimitet ovih izbora; sporno je da li se ovakvim načinom izbora i izbornim uslovima može obezbijediti fer izborna trka“, naglašava Lazić, koji je i predsjednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Objašnjava da je sistem glasanja takav da „nije obezbijeđeno jednako pravo glasa“.

„Tužioci biraju pet predstavnika, a od toga više stotina tužilaca s osnovnog nivoa bira dva, dok 13 tužilaca s nivoa Vrhovnog tužilaštva bira jednog. To znači da glas tužioca iz Vrhovnog tužilaštva vrijedi kao glas 20 tužilaca iz osnovnih tužilaštava. Vrhovno tužilaštvo ima još jednog predstavnika (vrhovnog javnog tužioca) koji je po funkciji član VST-a. Tako ćete u VST-u imati dva tužioca iz Vrhovnog tužilaštva (koje ima ukupno 13 tužilaca u Srbiji) i dva tužioca iz osnovnih tužilaštava (kojih ima više stotina). Sa aspekta demokratskih principa, to ne može da se razumije“, naglašava Lazić.

Komlen Nikolić kaže da se upravo zbog toga UTS u vrijeme donošenja ustavnih promjena 2021. godine i izrade novih tužilačkih zakona, zalagalo da javnotužilačka organizacija bude jedno biračko tijelo.

„Predlagali smo sistem glasanja ’svi za sve’. To bi značilo da bi za kandidate s različitih nivoa (tužilaštava) glasali svi javni tužioci. To podrazumijeva da bi oni trebalo da zadobiju povjerenje svih tužilaca“, objašnjava Komlen Nikolić.

„Nedovršen posao“

Ustavne promjene iz 2021. godine, objašnjeno je na sajtu Centra za evropske politike (CEP), imale su za cilj i depolitizaciju Visokog savjeta sudstva (VSS) i VST-a.

Ipak, kada je riječ o VST-u, posao je, navodi CEP, „nedovršen“ jer su, uprkos preporukama Venecijanske komisije i Grupe država za borbu protiv korupcije ex officio status zadržali i ministar pravde i vrhovni javni tužilac.

Lazić objašnjava da sastav VST-a „predstavlja korak unazad u odnosu na rešenje prije ustavnih amandmana“.

„Članovi po funkciji utiču na ograničavanje samostalnosti VST-a“, kaže Lazić.

On dodaje da su problem i članovi VST-a iz reda istaknutih pravnika koje bira Skupština.

„Istaknuti pravnici nije njihov zvaničan naziv; to je samo uslov za izbor na tu funkciju i ne može se kontrolisati da li će biti ispunjen. Imate članove VST-a iz redova istaknutih pravnika za koje niko u pravničkoj profesiji nije čuo. Nisu svi takvi, ali ima i takvih“, ocjenjuje Lazić.

Pritisci na tužioce i borba za prevlast

Lidija Komlen Nikolić ističe da povodom izbora za VST pritisci na tužioce dolaze od njihovih kolega, dok je tužiteljka u penziji Jasmina Paunović za Danas izjavila da pritisci na tužioce dolaze od vlasti koje nastoje da „obezbijede lojalne kadrove“.

„Izbori će pokazati u kojoj mjeri su javni tužioci spremni da se odupru pritiscima u okviru javnotužilačke organizacije i biće iskazan stav u odnosu na rad prethodnih članova VST-a. Javni tužioci su ti koji treba da ocijene i na izborima ’kazne’ neodgovarajući rad prethodnih kandidata, za koje se zna na koji način i pod čijim pritiskom su izabrani“, kaže Komlen Nikolić.

Jasmina Paunović je za televiziju Insajder izjavila da se povodom izbora za VST vodi borba za prevlast između Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića i da svako od njih pokušava da „provuče“ svoje kandidate, pa će, koja god struja da pobijedi, članovi VST-a biti bliski vlastima.

Sa tim se slažu i Bojana Savović i Lidija Komlen Nikolić i Radovan Lazić, koji skreće pažnju da se za sada za izbore za VST prijavio mali broj kandidata.

„Tužioci koji su javnosti poznati kao tužioci od integriteta neće ni učestvovati na ovim izborima“, kaže Lazić.

Zbog borbe za prevlast jedne od dvije struje, Komlen Nikolić kaže da nije optimista kada je riječ o ishodu izbora.

„UTS ne želi da učestvuje u toj borbi, niti da se oprjedeljuje. Ovog puta odluku ćemo prepustiti javnim tužiocima i njihovoj profesionalnoj savjesti. Mislim da su za pet godina shvatili značaj javnotužilačkih izbora“, zaključuje za DW Lidija Komlen Nikolić.