Priviledž Musvanhiri  [ DW ]

03. 11. 2025. 08:28

Kako Rusija privlači afričke studente

Ove godine je Rusija odredila pet hiljada mesta za afričke studente o trošku državnog budžeta. Prijavilo se 40.000 kandidata, dvostruko više nego godinu ranije. Najviše ih je iz Sudana, Gvineje, Gane i Čada. Ruske institucije prijavljuju i povećano interesovanje za kurseve jezika.

Poznavaoci prilika nisu iznenađeni. Kažu, pod predsednikom Vladimirom Putinom, Moskva pokušava da oživi veze iz sovjetske ere i okreće se Africi u potrazi za globalnim uticajem u sukobu sa Zapadom.

Od totalne invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je upućena na takozvani globalni Jug. Veze se grade obrazovanjem, energentima i vojnom saradnjom.

„Nuđenje stipendija je najjeftiniji mogući način da se pridobiju saveznici. A Rusiji saveznici sada trebaju“, kaže ruska istoričarka Irina Filatova, emeritirana profesorka Univerziteta KvaZulu u Južnoafričkoj Republici.

„Rusija hoće da gradi imidž u kojem deluje antikolonijalno, a Afrikanci to prihvataju“, dodaje ona za DW.

Doduše, broj afričkih studenata u Rusiji i dalje je zanemarljiv u odnosu na one na Zapadu. Jedna studije stara desetak godina još onda je procenila da samo u Francuskoj studira blizu sto hiljada Afrikanaca.

Širenje kulturnog otiska

Rusija je najavila širenje mreže kulturnih i obrazovnih centara širom Afrike – takozvanih Ruskih kuća. To bi trebalo da proširi kulturni otisak Rusije na tom kontinentu.

Jevgenij Primakov, prvi čovek Federalne agencije za međunarodnu kulturnu saradnju pri Ministarstvu spoljnih dela, najavio je nove takve centre u Egiptu, Zambiji, Tanzaniji, Južnoafričkoj Republici i Etiopiji.

„Kursevi ruskog jezika se sada nude u mnogim afričkim zemljama. Pohađanje otvara vrata ruskim stipendijama, univerzitetima, karijeri i novom načinu života“, dodao je.

Sve više Ruskih kuća, zajedno sa jezičkim programima i studijskim mestima, objašnjavaju otkud veliki rast u broju prijava afričkih studenata.

U Centralnoafričkoj Republici su čak kursevi ruskog obavezni za studente. Ruski vojni savetnici i privatne armije imaju jako prisustvo u toj zemlji. Tamošnji predsednik Fosten-Arkanž Tuadera oslanja se na rusku vojnu pomoć.

Zabrinutost zbog regrutacije

Kritičari pak optužuju da Ruske kuće služe propagandi Kremlja u inostranstvu. Borci za ljudska prava ukazuju na izveštaje prema kojima su neki strani studenti bili pozivani da se pridruže ruskoj armiji kako bi im bile produžene vize ili legalizovan boravak u zemlji.

Nekoliko studenata koji su pali u ukrajinsko zarobljeništvo tvrdili su da se pridružili ruskoj vojsci pod pretnjom deportacije ili zatvora. Drugi navodno rade u ruskoj ratnoj industriji.

To bi, kažu neki stručnjaci, moglo da potkopa rusku meku moć. „Vrlo je loše za ruski imidž da se ljudi pozovu da besplatno studiraju, a da završe radeći nešto drugo“, kaže Filatova. „Rusiji trebaju afričke zemlje kao saveznici, a ne kao neprijatelji.“

Pristupačno obrazovanje

Osim geopolitike, ruski adut u privlačenju studenata mogli bi biti niži troškovi školarina i života.

„Ruski univerziteti su daleko jeftiniji od studiranja u Evropi ili nekim afričkim zemljama“, potvrđuje Keit (Keith) Baptist, otac iz Zimbabvea čije troje dece studira u Rusiji. „Smeštaj i hrana su takođe daleko jeftiniji u Rusiji nego za studenta koji studira ovde u Zimbabveu.“

Godišnje školarine za medicinu ili druge zahtevne oblasti u Rusiji staju između dve i deset hiljada američkih dolara godišnje. U SAD ili Evropi to često bude između dvadeset i četrdeset hiljada, mada ima zemalja, poput Nemačke, gde je studiranje besplatno ili se plaća mala naknada.

Džefri Makumbe iz Zimbabvea je još 2008. godine završio osnovne studije radija i televizije u ruskom Voronježu. I on govori da je studiranje onde mogao da priušti.

„Veliki faktori su priuštivost i dobre veze koje Rusija ima sa afričkim zemljama“, rekao je Makumbe za DW.

Zapad tera studente?

Analitičari ukazuju i na niz zapadnih zemalja u kojima restriktivna politika doseljavanja pogađa i moguće studente. I to ide naruku Rusiji.

U junu su Sjedinjene Države zamrzle izdavanje viza, uključujući i studentske, za nekoliko afričkih zemalja. Vašington je i poništio oko šest hiljada viza zbog tobožnjih kršenja zakona – prekoračenja dozvoljenog ostanka u zemlji i „podrške terorizmu“.

„Zapadne zemlje otežavaju da se dobije školarina ili čak obična studentska viza“, kaže Baptist. „U našem slučaju, Amerika je oduvek bila opcija broj jedan. Ali smo onda doznali da se vize ne izdaju.“