Kaki Bali  [ DW ]

04. 11. 2025. 10:43

Problematični nemačko-grčki razgovori u Berlinu – svađa oko migracija

Ovog utorka (4. novembar) grčkog ministra za migracije Tanosa Plevrisa očekuje težak sastanak s nemačkim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Dobrintom u Berlinu. Konsultacije dvojice ministara neće biti jednostavne, iako imaju vrlo slična gledišta po pitanju neregularne imigracije. Obojica žele da pošalju istu poruku – da „ilegalni“ migranti neće imati nikakve šanse u Evropskoj uniji. I obojica bi najradije potpuno zatvorili granice EU za izbeglice. Ipak, postoje i razlike u mišljenju.

Tanos Plevris imenovan je za ministra migracija u julu 2025. godine – kao naslednik Makisa Voridisa, koji je podneo ostavku zbog skandala u vezi sa zloupotrebom poljoprivrednih subvencija EU. Od prvog dana na dužnosti, Plevris je ponosno isticao: „Bićemo prva zemlja EU s najstrožim propisima za ilegalan ulazak.“

Ministar s desničarskom prošlošću

Novi ministar, koji je pre ulaska u konzervativnu stranku Nova demokratija 2012. godine pripadao krajnje desnoj i islamofobnoj partiji, godinama je bio poznat po svom antimigrantskom stavu. Još 2011. izneo je svoje poglede na postupanje s izbeglicama i migrantima na događaju koji je organizovao krajnje desni časopis Patrija. Kako je tada rekao, problem s migracijama može se rešiti na dva načina: čuvanjem granica i „merama odvraćanja“ koje bi Grčku pretvorile u „pakao“.

Čuvanje granica, tvrdio je, zahteva žrtve, a oni koji bi živi stigli u zemlju ne bi trebalo da dobiju nikakve socijalne naknade, hranu ni piće, niti pristup zdravstvenoj zaštiti. „Mora im biti gore nego u njihovim zemljama – pakao im mora izgledati kao raj u poređenju s onim što će ovde doživeti“, govorio je tada Plevris.

U julu 2025, kao novopečeni ministar za migracije i azil, bio je nešto umereniji – barem u izboru reči. „Ko nema pravo na azil, biće ili zatvoren ili vraćen nazad“, najavio je i odmah u parlamentu podneo odgovarajući predlog zakona. Taj zakon usvojen je usred leta – glasovima poslanika vladajuće stranke, ali i manjih stranaka desnije od Nove demokratije.

„Grčka neće prihvatiti migrante iz Nemačke“

Nova grčka politika odvraćanja kada je reč o izbeglicama i migracijama verovatno će u Nemačkoj naići na razumevanje. Ali u jednoj tački stavovi dvojice istomišljenika, Plevrisa i Dobrinta, suprotstavljeni su: nemački ministar unutrašnjih poslova želi da vrati nekoliko hiljada izbeglica nazad u Grčku, dok grčki ministar migracija traži način da to spreči. „Grčka ni u kom slučaju neće prihvatiti migrante iz Nemačke“, ponavlja Plevris.

Ova razlika proizilazi iz tzv. sekundarne migracije. Hiljade izbeglica, koje su u Grčkoj priznate kao tražioci zaštite, nastavljaju put prema Nemačkoj – bilo zato što tamo imaju prijatelje ili porodicu, bilo zato što se nadaju boljoj budućnosti.

Takva putovanja su zakonita, ali je nezakonito podneti drugi zahtev za azil u drugoj državi EU. Prema šengenskim pravilima, priznati tražioci azila mogu slobodno da putuju u druge države Evropske unije najviše 90 dana u okviru šest meseci. Prema Dablinskom sporazumu, izbeglica može da traži azil samo u prvoj zemlji u koju uđe u EU – u ovom slučaju u Grčkoj.

Ali nije lako kontrolisati da li izbeglice priznate u Grčkoj ostaju duže od 90 dana u Nemačkoj. Nije ni poznato koliko takvih „sekundarnih migranata“ ima – procenjuje se između 26.000 i najviše 60.000 ljudi koje bi Dobrint rado vratio u Grčku, a koje Plevris ne želi da primi nazad.

Za oba političara to je i pitanje unutrašnjepolitičkog profilisanja: žele da pokažu svojim biračima da su strogi prema „ilegalnima“. Iako bi povratak nekoliko hiljada ljudi zapravo trebalo da bude sporedno pitanje u bilateralnim odnosima.

Dobrovoljna solidarnost, fleksibilna odgovornost

Pravi problem za obe zemlje jeste dugoročna primena novog pakta o azilu i migracijama EU, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. jula 2026. Nemačka i druge severne članice Unije insistiraju na tome da se Dablinski sporazum o migracijama, koji odgovornost za prihvat izbeglica prebacuje na spoljne granice, ponovo u potpunosti primeni.

Grčka i ostale mediteranske zemlje žele da se primeni dogovoreni mehanizam solidarnosti. One bi pozdravile obavezni mehanizam koji bi pravednije raspodelio teret unutar EU. Međutim, kako to nije predviđeno novim paktom, ni one se ne smatraju strogo obaveznima. Za Grčku je ključni pojam „fleksibilna odgovornost“. To znači da bi, u slučaju povećanja broja dolazaka izbeglica iznad kapaciteta zemlje, trebalo povećati i preraspodelu izbeglica u druge članice EU. Ako severne zemlje uskrate svoju, ionako neobavezujuću solidarnost, Grčka će manje strogo primenjivati Dablinski sporazum.

Nova statistika o izbeglicama

Migracije su unutrašnjepolitički važno pitanje u čitavoj Evropskoj uniji, naročito u doba američkog predsednika Donalda Trampa i uspona krajnje desnih stranaka i njihove ideologije u Evropi. Iako je broj zahteva za azil u 27 zemalja-članica EU između 2024. i 2025. opao i gotovo svuda ostao znatno ispod nivoa iz 2015, samo se u mediteranskim zemljama – dakle, na južnim, teško nadziranim spoljnim granicama EU – broj zahteva za azil udvostručio.

Od januara do septembra 2025. godine oko 100.000 izbeglica stiglo je u Evropu svim mediteranskim rutama, a 42 odsto zahteva za azil u Uniji podneto je u Španiji, Italiji i Grčkoj.

Prema broju zahteva po stanovniku, Grčka je na prvom mestu u EU, a Kipar na drugom. Od 2021. do danas, Španija, Italija i Grčka su pod sve većim pritiskom. Broj dolazaka znatno je manji nego 2015, ali od 2021. ponovo polako i stalno raste.

Za održivost sistema azila ključno je da se oni koji nemaju pravo na njega vraćaju u svoje zemlje porekla. Međutim, u proseku, na nivou cele EU, vraća se samo svaki peti podnosilac čiji je zahtev odbijen.