Izabel Ber (NDR), Izabel Štreh (NDR)  [ DW ]

07. 11. 2025. 11:44

Njemačka razmatra zabranu snimaka silovanja odraslih

Dok je posjedovanje snimaka zlostavljanja djece kažnjivo, samo posjedovanje video-snimaka silovanja odraslih osoba u Njemačkoj je dozvoljeno. Ministarka pravde Donje Saksonije, Katrin Valman (SPD), želi da to promijeni.

„Želim da posjedovanje i širenje video-snimaka silovanja bude kažnjivo“, izjavila je u intervjuu za njemački javni servis NDR. „Ako počinioci sami nemaju svijest o nepravdi, onda država mora da reaguje sredstvima krivičnog prava i to kazni“, rekla je Valman.

Otkrivena mreža silovatelja

Povod za tu inicijativu je višegodišnja istraga novinarki NDR-a koja je otkrila globalnu mrežu silovatelja. Ta mreža se godinama formirala na javno dostupnim porno-sajtovima i u grupama za dopisivanje (četovima), a jedna od tih grupa imala je više od 70.000 članova.

Članovi mreže razmjenjuju informacije o tome kako neprimjetno drogirati i silovati žene. Zločine potom snimaju i dijele ih onlajn s drugima. Među njima ima i mnogo Njemaca.

Više od 14 miliona pregleda

Jedan slučaj je otkriven tek zahvaljujući NDR-ovoj istrazi: muškarac iz Donje Saksonije je svoju suprugu najmanje 15 godina drogirao i silovao. Teške seksualne zločine je snimao i postavljao video-snimke na porno-sajtove. Jedan od tih snimaka je na jednoj stranici pregledan 3,9 miliona puta. Ukupno su snimci pregledani više od 14 miliona puta.

Uprkos ogromnom broju pregleda i javnom deljenju snimaka, slučaj nije bio predmet istrage. Tek nakon višestrukih upita novinarki NDR-a pokrenuta je istraga. Kuća je pretresena, a supruga je tada saznala za zločine počinjene nad njom pod dejstvom droga.

Snimci i dalje kruže

Od tada joj se život potpuno promijenio, kako je ispričala za NDR: „Stalno imam noćne more. Ponekad me unutrašnji nemir drži budnom cijelu noć i stalno imam osjećaj da nisam sigurna“, kaže Marlena (ime promijenjeno).

Iako je počinilac, Marlenin suprug, zaustavljen, snimci koje je napravio i dalje kruže. Za Marlenu to predstavlja dodatno opterećenje.

„Jedan snimak sa mnom pregledan je skoro četiri miliona puta. Ako je samo jedan odsto korisnika preuzelo snimak, to je 40.000 preuzimanja. Ako samo jedan odsto njih ponovo postavi snimak na internet, to je 400 novih objava. Oni se zatim brzo šire i to me zaista plaši“, kaže Marlena.

„Svaka osoba koja postavi takav perverzan, zaista perverzan snimak, siluje nas žene po drugi put“, kaže Marlena. „Postoji i opasnost da im se to svidi i da kažu: ’I ja ću snimiti takav video’. To mora da se zaustavi, mora da bude kažnjivo“, zahtijeva ona.

Stručnjak podržava zabranu

Gledanje stvarnih snimaka silovanja može da podstakne takva djela u stvarnosti, tvrdi psihijatar Andreas Hil. „Gledanje toga vjerovatno povećava šanse da osobe koje su to već činile to ponove.“

Hil podržava zabranu: „Takvi prikazi, kao i njihova konzumacija i posjedovanje, treba da budu kažnjivi, kao što je to slučaj sa snimcima zlostavljanja djece.“ Zabrana bi mogla da odvrati neke ljude od gledanja takvih sadržaja.

Za žrtve je suzbijanje daljeg širenja od ključnog značaja. „Ako žrtve znaju ili samo naslućuju da neko koristi snimke za seksualno zadovoljstvo i dijeli ih s drugima, to je onda dodatna trauma. To često jako opterećuje osobu, ponekad više nego sam napad.“

Pravne zamke

Hil ipak upozorava na zamke: „Ne treba se zavaravati da će sama zabrana rešiti problem i sprečiti ljude da konzumiraju takve sadržaje.“

Važno je razlikovati stvarne snimke silovanja od insceniranih. „Mora se obezbijediti da se radi o stvarnim napadima, a ne o sadržaju koji je nastao uz pristanak“, naglašava on.

Ministarka Valman predlaže sličnu regulaciju kao kod dečje pornografije: „Posjedovanje i deljenje snimaka silovanja treba da bude kažnjivo, bez obzira na to da li se dijeli u velikoj mreži ili s poznanikom.“

Oprez pri zakonodavstvu

Stručnjakinja za krivično pravo Tatjana Hernle takođe vidi mogućnost da se postupi kao kod snimaka zlostavljanja djece: „Kod dečje pornografije već postoji rešenje koje izjednačava stvarne i realistične prikaze.“

Hernle stoga predlaže samo proširenje postojećeg člana zakona. „Krivični zakonik trenutno poznaje krivično djelo nasilja u vezi s pornografijom, ali je pojam nasilja vrlo uzak – obuhvata samo ozbiljno fizičko nasilje, poput udaranja.“

Silovanja, pa i ona uz upotrebu droga, ne bi automatski bila obuhvaćena. To bi se moglo izmijjeniti u članu 184a, uz moguće povećanje kazne.

Hernle upozorava na ishitrene poteze politike. „U poslednjim godinama bilo je više izmjena u seksualnom krivičnom pravu, ali nisu bile dobro koordinisane. Potrebno je dosledno rešenje kako da se nosimo sa slikama na internetu“, zaključuje ona.