Biljana Rovčanin [ TVCG ]

predrag drecun

Primarni cilj Razvojne banke nije profit već podsticanje investicija

Razvojna banka formalno pravno počela je s radom 1. januara ali će u punom kapacitetu raditi tokom ove ili početkom naredne godine, kazao je u Intervjuu za Televiziju Crne Gore član Nadzornog odbora ove finansijske institucije Predrag Drecun. Odluku o osnivanju Razvojne banke donijela je Vlada, a propisano je da njen osnivački kapital bude 107 i po miliona eura. Primarni cilj Razvojne banke nije profit već podsticanje investicija.

Šta privreda može očekivati od osnivanja ove finasijske institucije?

Biće pristup finansijskim sredstvima mnogo bolji. I zaista su velika očekivanja, mogu reći, i građana u opšte Crne Gore i privrede naravno, i male privrede naročito. Imamo dobru saradnju sa IPARD-om, imamo dobre investicione programe. Mi praktično dajemo, smatramo sve investicijom osim ono što je lična potrošnja. Trudićemo se da te kamate držimo vrlo konkurentnim jer u ostalom to je i cilj. To je i cilj vlade da se putem posticanja razvoja. Uz značajno vođenje računa da to bude regionalno, ravnomerno, kamatnim politikama utiče na to da investicije budu jače u delovima države gde zaista postoje potencijali, ali nema dovoljno preduzetničke aktivnosti upravo zbog toga što je nedostupnost finansijskih sredstava bila značajna.

Kada će razvojna banka početi s radom?

Razvojna banka će početi sa radom formalno-pravno 1. januara 2025godine. Međutim, to ne znači da će ta banka odmah punim kapacitetom imati sve ono što je zakonom predviđeno da ima, jer je to proces koji zahtijeva određeno vrijeme, određenu kadrovsku strukturu, promjenu informacionog sistema u značajnoj mjeri, ako ne i kompletno obnavljanje informacionog sistema. Uglavnom, već od 1. januara, odnosno kad se završe praznici, počeće jedna detaljna analiza tog procesa, definisaće se koraci, timovi i podtimovi i mislim da ćemo tokom 25. godine stvoriti jako dobru osnovu da ta banka već tokom 1025. godine ili možda već početkom naredne godine, u punom svom kapacitetu počne da radi.

Hoće li Razvojna banka biti konkurencija komercijalnim bankama?

Pa ona nije zamišljena da bude konkurencija. Ona je zamišljena da sprovodi vladine politike. Međutim, vi to ne možete tako sterilno napraviti. Državnog novca, dakle državne centralne vlade, lokalnih vlada i privrednih preduzeća u državnom vlasništvu, ima oko 750 miliona na računima kod privatnih banaka.

Taj novac je prilično razuđen u ovom trenutku i vlada generalno ne može upravljati tim novcem kao što će moći sjutra ako dio tih depozita prebacimo u Razvojnu banku. Naravno moramo voditi računa da ne ugrozimo likvidnost banaka i to je taj moment osjetljivosti koji zahtijeva dobru koordinaciju s Centralnom bankom, sa bankarima, sa partnerima i naravno nećemo povući ni jedan potez. Ali činjenica  je da Razvojna banka nema profit kao primarni cilj poslovanja.

Dovoljno ukazuje na to da nižim kamatnim stopama može učiniti da malo tržište investicija živne. Mi zaista imamo bankarski sektor koji jeste likvidan i koji jeste solventan. Međutim, jedan drugi podatak treba da zabrine i nosioca ekonomske politike, a to je da je prosječna cijena koštanja depozita u bankarskom sektoru daleko ispod 1%, negdje oko 0,1%. Dakle, ni deseti dio jednog procenta. što znači da bankarski sektor gotovo besplatno koristi depozite privrede i stanovništva.

I zbog toga može da pravi i dobar spred na kamatnim stopama i da ima ovako rekordne profite, što negdje upozorava na to da novca ima, ali da ne cirkuliše u dovoljnoj mjeri prema privredi. E upravo tu Razvojna banka vidi svoju neku šansu, odnosno pretpostavljeno da vlada vidi razvojnu banku kao oruđe koje im će se uticati na to da se taj novac malo brže okreće prema onima kojima je zaista potreban.