[ MINA ]

Montenegroberza: Suprotni smjerovi indeksa i pad prometa

Suprotni smjerovi indeksa i pad prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je objavljeno da je bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore u drugom kvartalu porastao 3,5 odsto.  

Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 0,7 odsto na 1.159,16 poena, dok je MONEX oslabio 2,5 odsto na 17.979,94 boda.

Promet je iznosio 43,59 hiljada EUR i bio je 15 odsto manji od prošlosedmičnog.

Rasle su akcije Jugopetrola i kotorskog Napretka, jedan odsto na 15,49 EUR, odnosnso šest odsto na 5,3 centa.

Pale su dionice Željezničke infrastrukture (ŽICG) 36 odsto na 8,72 centa, Luke Bar 14 odsto na 30,1 cent i Instituta „Simo Milošević“ 3,4 odsto na 56 EUR. Akcije Crnogorskog Telekoma ostale su na prošlosedmičnom nivou od 2,32 EUR.

Trgovano je i dionicama Elektroprivrede (EPCG), Ulcinjske rivijere i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), koje su na kraju radne sedmice vrijedile 5,5 EUR, odnosno sedam EUR i 1,17 EUR. Akcije Marine Bar su u petak koštale tri EUR, Primorja 3,6 EUR, Autoboke 2,4 EUR, Plantaža 18 centi, Montenegro-express groupe 19,9 centi i Port of Adrie 20,1 cent.

Sedmicu je obilježila informacija Monstata o rastu crnogorskog BDP-a u drugom ovogodišnjem kvartalu od 3,5 odsto. Vršiteljka dužnosti pomoćnice direktora Sektora za makroekonomske statistike, nacionalne račune i cijene, Branka Šušić Radovanović, kazala je u srijedu da je BDP u drugom kvartalu iznosio dvije milijarde EUR, dok je u istom prošlogodišnjem periodu bio 1,85 milijardi EUR.

“U apsolutnom iznosu stvoreno je 106 miliona EUR više dodane vrijednosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine”, saopštila je Šušić Radovanović.

Ona je objasnila da je to rezultat kombinovanog efekta rasta proizvodnje, potrošnje, zaposlenosti i fiskalnih prihoda, uprkos izazovima na strani spoljnotrgovinske razmjene.

“Ključni doprinos rastu BDP-a za drugi kvartal odnosi se na industrijsku proizvodnju, koja je zabilježila izuzetno visok rast od 18,6 odsto, što je najveći sektorski doprinos ukupnom BDP-u”, rekla je Šušić Radovanović.

Mediji su ove sedmice objavili informaciju da je Vladina Komisija za koncesije odbila je predlog luksemburško-američke kompanije Corporación América Airports (CAAP) da obustavi dalji tok tendera za dodjelu koncesija za crnogorske aerodrome.

Luksemburško-američka kompanija, drugorangirana na tenderu, na kojem je južnokorejski Incheon dobio najviše poena, tražila je odlaganje konačne odluke dok Upravni sud ne odluči o njihovoj tužbi, koju su najavili.

Vladina Komisija je, međutim, ocijenila da je zahtjev neosnovan i bez uporišta u zakonu, jer osporeno rješenje nema izvršni karakter. Komisija je utvrdila i da CAAP nije dokazala postojanje nenadoknadive štete, jer se eventualni finansijski gubici i izgubljena dobit mogu potraživati kroz naknadu štete, dok osporeno rješenje ne utiče na njihov ugled, niti pravo da učestvuju u daljem postupku.

Odlaganje bi bilo protivno javnom interesu, jer bi nepotrebno prolongiralo tender i ugrozilo pravnu sigurnost i javni interes, zaključili su iz Komisije i dodali da CAAP može, u tužbi pred Upravnim sudom, predložiti odlaganje izvršenja osporenog akta, o čemu odlučuje sud, ako su ispunjeni zakonski uslovi.

Sredinom sedmice je predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede, Milutin Đukanović, poručio da ta kompanija ostaje posvećena daljem razvoju i investicijama u obnovljive izvore, vjerujući da je to najbolji put za održivu budućnost Crne Gore i regiona.

"U Crnoj Gori danas imamo preko osam hiljada instaliranih fotonaponskih sistema, što potvrđuje da građani i privreda aktivno učestvuju u energetskoj tranziciji”, rekao je Đukanović na panelu u okviru konferencije OIE Srbija 2025, koja je održana u etno kompleksu Vrdnička kula na Fruškoj gori.

On je dodao da hidroenergetska infrastruktura daje veliku prednost, jer omogućava integraciju novih solarnih kapaciteta na efikasan način.

“Kao dodatni iskorak, raspisali smo javni poziv za nabavku dva BESS postrojenja snage po 30 megavata (MW) i kapaciteta od 120 megavat sati (MWh), čime ulazimo u novu fazu sigurnosti i fleksibilnosti sistema“, naveo je Đukanović.

Vlada je početkom sedmice odobrila prodaju dva broda državne kompanije Crnogorska plovidba, "Kotor" i "Dvadesetprvi maj", danskoj kompaniji K/S Navision Group.

Prema Informaciji koju je usvojila Vlada, za „Kotor“ je predviđena kupoprodajna cijena od 5,75 miliona USD, a za „Dvadesetprvi maj“ 7,5 miliona USD.

Za „Kotor“, koji je izgrađen 2012. godine u Šangaju, predviđena je uplata depozita od 39,12 odsto na escrow račun i isporuka broda u luci Tajn u Ujedinjenon Kraljevstvu, najkasnije do 1. decembra. Za drugi brod utvrđen je depozit od 30 odsto i obaveza isporuke u luci Paradip u Indiji do 22. septembra, uz krajnji rok otkazivanja transakcije 1. decemba.

Vlada je u ponedjeljak predložila Skupštini akcionara Željezničke infrastrukture (ŽICG) članove Odbora direktora tog preduzeća. Vlada je za predstavnike državnog kapitala u tom preduzeću predložila Aleksandra Dakića, Radovana Vukića, Vladimira Merdovića i Mariju Đurović.

Ove sedmice je objavljeno i da će akcionari Instituta “Simo Milošević” na vanrednoj Skupštini dioničara, zakazanoj za 21. oktobar, razmatrati odluku o emisiji običnih, odnosno redovnih akcija tog preduzeća, po osnovu javne ponude.

Odlukom je predviđeno da Institut emituje akcije zatvorenom ponudom koja će biti upućena postojećim akcionarima po osnovu prava preče kupovine.

“Ponuda će se sprovesti upisom i uplatom akcija u maksimalno dva kruga, uz poštovanje prava preče kupovine postojećim akcionarima u prvom krugu, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Drugi krug emisije će se sprovesti ukoliko u prvom krugu ne budu upisane i uplaćene sve akcije”, navodi se u Predlogu odluke.

Ukupan akcijski kapital kompanije iznosi 59,24 miliona EUR i podijeljen je na 382,35 hiljada akcija nominalne vrijednosti 154,94 EUR po dionici.

“Obim emisije koja se emituje tom odlukom iznosi 23,56 miliona EUR i podijeljana je na 152,07 hiljada akcija”, precizirano je odlukom.

Pravo kupovine akcija imaju oni koja su akcionari na dan donošenja odluke.