Jelena Subin - BBC novinarka  [ BBC ]

22. 01. 2025. 18:19   >>  20:50

Ko kontroliše staračke domove u Srbiji

Tragedija u staračkom domu u Barajevu ponovo je otvorila pitanja o kontroli rada ovih ustanova i kako im se dodeljuju licence.

Od spaljenog staračkog doma u beogradskoj opštini Barajevo ostali su crni, ugljenisani zidovi i pitanja ko kontroliše ove ustanove i ko je sve odgovoran za požare.

Konce u rukama, ali i kontrolu poslovanja trebalo bi da drži Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, kaže Nadežda Satarić, socijalna radnica iz Udruženja snaga prijateljstva Amity za BBC na srpskom.

„Problem je što inspekcija ne obavlja vanredne preglede već samo po nečijoj prijavi ili kada treba da odobri licencu, tačnije izda dozvolu za rad", dodaje.

U požaru 20. januara u staračkom domu u Barajevu stradalo je osmoro, a sedmoro ljudi je teško povređeno.

Nadežda Satarić tvrdi da je vlasnik doma najodgovorniji zbog velikog propusta i požara.

„Ne treba, međutim, izostaviti državu kada je reč o kontroli i standardima koji moraju biti precizniji.

„Kontrolu domova ne treba prijavljivati unapred, jer će se tako videti kako zaista rade.

„Na taj način mogu da uvide šta nije u redu i da se to ispravi, da na svaki mogući način preduprede ovakve stvari", kaže Satarić.

• Osmoro mrtvih u požaru u staračkom domu u Beogradu, ko je kriv za tragediju
• Ejdžizam: Koliko su stariji ljudi u Srbiji diskriminisani
• Ako ste usamljeni, niste sami: ovo osećanje pogađa i stare i mlade

Krivce za požar treba tražiti u vlasnicima, ali i među onima koji su zaduženi za inspekciju, davanje licenci i dozvola za rad i nadzor, kaže Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

Koliko često se rade kontrole, na koji način, koliko ima zatvorenih i domova sa oduzetom licencom iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja nisu odgovorili za BBC na srpskom do objavljivanja teksta.

U Srbiji živi 1.468.855 ljudi starijih od 65 godina, pokazuju podaci popisa stanovništva 2022.

U državnom vlasništvu u Srbiji je 41 starački dom, ali ima i 277 licenciranih privatnih domova, rekao je Starović za RTS.

Prema podacima iz februara 2024. godine u državnim staračkim domovima bilo je smešteno 12.012 korisnika, dok je više od 2.000 bilo na listi čekanja.

Šta je bio problem u Barajevu

Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv troje odgovornih u staračkom domu „Ivanović" u Barajevu, zbog sumnje da nisu poštovali odgovarajuće propise.

Sumnja se da je u sobi u potkrovlju, koju je koristio jedan od korisnika, došlo do izbijanja požara kontaktom žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača sa zapaljivom materijom u zoni kreveta, piše u saopštenju tužilaštva.

Ministar Nemanja Starović nedavno je rekao da je dom u Barajevu imao važeću licencu za rad izdatu 2021. godine, ali da je bilo drugih problema.

„Inspekcija je bila u decembru 2024. zbog prijave u vezi sa održavanjem septičke jame.

„Pokrenuti su postupci, ali to nije imalo veze sa bezbednošću", tvrdi Starović.

Dodao je i da je u ovom domu prethodnih godina po prijavama sprovedeno osam inspekcijskih nadzora.

„Inspektori su utvrdili i određene nepravilnosti u vezi sa vođenjem dosijea korisnika", rekao je Starović za RTS.

„Utvrđuju se sve okolnosti kako je dom dobio licencu ako je račun bio u blokadi", dodao je.

Koji su uslovi za dobijanje licence

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja izdaje licence i proverava da li su ispunjeni svi uslovi da bi neki dom mogao da radi.

Pravilnik o uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisuje detaljno šta su uslovi o lokaciji objekta, higijeni i načinu rada, recimo da postoji jedan negovatelj na deset korisnika.

Međutim, ako su to ljudi koji su nepokretni ili teže pokretni potrebno je da imaju jednog negovatelja po smeni, ali ne nekog ko radi ceo dan, objašnjava socijalna radnica Nadežda Satarić.

„To znači da za 24 sata njih troje mora da se promeni na taj broj ljudi", dodaje ona.

Ukazuje i da su jasni standardi kada je reč o kvadraturi objekta, broju kreveta, veličini soba, dnevnih boravaka, zajedničkih prostorija, trpezarije, kupatila.

„Mnogi domovi nemaju sale za ručavanje ili sobe kakve su potrebne, već kad dobiju licencu odmah ubace krevet ili dva dodatno", kaže Satarić.

Pravilnik predviđa i da svaki dom mora da ima i stalno zaposlenog socijalnog radnika, ali i najmanje 60 odsto zaposlenih stručnih lica.

Koji su sve problemi?

„Ima malo inspektora i oni nemaju vremena nasumično da kontrolišu domove, već samo ako postoji neka sumnja ili po prijavi", upozorava Radoslav Milovanović.

Uz njih, tu je i sanitarna inspekcija, koja proverava da li zaposleni imaju sanitarne knjižice i ispravnost hrane, dodaje Satarić.

„Privatni domovi uglavnom nemaju zaposlene lekare ili medicinske radnike, pa ih angažuju po potrebi i koga hoće, dok državni domovi imaju doktore.

Jedan od vodećih problema je i sve veći broj korisnika, a sve manje mesta.

„Za mesto u državnom domu može da se čeka i do godinu dana, zbog toga ima dosta privatnih ustanova i one imaju sličan kapacitet kao i one pod državnim krovom - oko 10.000 korisnika.

„U državnim domovima može da bude smešteno oko 9.000 ljudi, ali ako 15 odsto boluje od demencije ili je nepokretno potrebna im je 24-časovna nega", kaže ona.

Satarić i Milovanović upozoravaju da su nelegalni domovi ispod radara nadležnih službi i da se ne zna njihov tačan broj.

„Zbog niže cene, ljudi nekad biraju neregistrovane objekte", kaže Milovanović.

Mesečni smeštaj u državnom domu košta od 36.000 do 78.000 dinara, ali to nisu ekonomske, već dogovorene cene i njih određuje Ministarstvo za rad, kaže Satarić.

„Privatni domovi mogu mesečno da koštaju od oko 70.000 pa do 250.000 dinara i više, ali Srbija nema kapacitete ni u državnim, a ni u privatnim ustanovama", dodaje.

Požari u staračkim domovima

Nije prvi put da starački domovi gore, a da korisnici, mahom nepokretni ljudi, stradaju.

Krajem 2024. godine u Vojki kod Stare Pazove, nedaleko od Beograda, izgoreo je objekat za smeštaj starijih, kada je poginulo dvoje ljudi.

Dom u Vojki radio je mimo propisa i bez licence za pružanje usluga socijalne zaštite, rekli su nadležni.

U požaru u staračkom domu u beogradskom naselju Mali Mokri Lug 2023. nastradalo je dvoje ljudi, dok ih je petoro povređeno.

I 2016. u ilegalnom staračkom domu u Pančevu, gradu udaljenom 15 kilometara od Beograda, izbio je požar.

U domu, smeštenom u stambenoj zgradi, stradalo je troje, a povređeno 12 ljudi.

• Dostojanstvena nega za terminalno obolele
• Jedna od najvećih tragedija u istoriji Novog Sada: Četvoro dece poginulo u požaru
• Požar u kući - koji su koraci koje treba preduzeti

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk