Nemanja Mitrović - BBC novinar [ BBC ]

21. 06. 2025. 14:19 >> 20:33

Kako je Snup Dog postao autor pesme jugoslovenskog benda

Autori tvrde da je muzika neovlašćeno korišćena u pesmi popularnog repera, a na sajtu američke organizacije za zaštitu autorskih prava Snup Dog se, pod pravim imenom, navodi među autorima.

„Ujko, znaš da ti je Snup Dog maznuo pesmu."

Tako je Zdenko Radeta, klavijaturista beogradske džez-rok grupe 37°C, nenadano od sestrića saznao da su delovi njegove stvari „Izmoreni putnik" iz 1979. neovlašćeno iskorišćeni u pesmi na kojoj gostuje popularni američki reper.

Reč je o numeri „180 Days" američkog producenta Herija Frauda (Harry Fraud) i repera Kurensija (Curren$y).

„Uzeli su mi snimak bez dozvole. Da su pitali, dogovorili bismo se, ali nisu", kaže Radeta za BBC na srpskom.

Na sajtu američke organizacije za zaštitu autorskih prava Broadcast Music, Inc. (BMI), kao autori su navedeni Kalvin Brodus (Snup Dog), Šante Frenklin (Kurensi) i Rori Vilijam Kvikgli (Heri Fraud).

Ime Zdenka Radete, tvorca pesme koja je uzeta za instrumentalnu podlogu, takozvanu matricu, nije navedeno nigde.

Sudski veštak Ognjen Uzelac kaže da je „Izmoreni putnik" iskorišćena tako što su delovi fonograma pesme (zvučnog snimka) „izmenjeni i inkorporisani" u fonogram „180 Days".

„Kako je fonogram zvučni zapis interpretacije autorskog muzičkog dela, na navedeni način je došlo do povrede čitavog niza autorskog i srodnih prava", kaže Uzelac, koji je radio veštačenje pesme, za BBC na srpskom.

Na pitanja BBC novinara upućena Snup Dogu da li je upoznat da je tuđa muzika korišćena u pesmi na kojoj gostuje, kao i zašto originalni autor nije kontaktiran, niti potpisan, do objavljivanja teksta američki reper nije odgovorio.

Odgovor nije stigao ni od organizacije BMI koja trenutno ima kompletan udeo u ovoj pesmi, odnosno sav prihod od emitovanja i javnog saopštavanja ide prijavljenim licima u organizaciji.

Izmoreni putnik i 180 dana

Pesma „Izmoreni putnik" beogradske grupe 37°C, na kojoj gostuje pevačica Bebi Dol, snimljena je u Gusberi studiju u Londonu leta 1979.

Na zvaničnu objavu, kao i ostatak materijala, čekala je do 2017. kada je izašao album „Sidarta" za beogradsku izdavačku kuću Discom.

Tri godine kasnije svetlost dana je ugledao i „The Director's Cut", album Herija Frauda i Kurensija, na kome je pesma „180 days", više od 300.000 puta preslušana na Jutjubu i 400.000 na striming servisu Spotifaj.

Njenu muzičku podlogu čine četiri isečena dela kompozicije Zdenka Radete kome naročito smeta rečenica s početka pesme koju na španskom izgovara ženski glas - la musica de Harry Fraud (muzika Herija Frauda).

„To me posebno nervira, kako može da bude njegova muzika?

„Sve su to moje note, ja sam komponovao i muzika je moja, ne njegova", govori revoltirano beogradski kompozitor.

Luka Novaković, vlasnik izdavačke kuće Discom, uradio je i muzičko veštačenje pesme.

Iz originala su, kaže, uzeta četiri segmenta do 10 sekundi - sa vokalom, gitarom i sintisajzerom.

„Nije vršena nikakva posebna intervencija osim što je frekvencijski visina tona podignuta, a originalni tempo povećan sa 128.3 na 149.9 BPM-a (otkucaja po minutu)", objašnjava Novaković za BBC na srpskom.

Njegova diskografska kuća takođe nije potpisana na BMI sajtu, već su kao izdavači navedene tri američke etikete, odnosno pablišeri - kompanije koje zastupaju prava autora, dodaje.

„U svakom smislu, oni imaju apsolutnu materijalnu korist od iskorišćavanja dela - prodajom nosača zvuka i emitovanjem, a mogu i da licenciraju materijal za potrebe filma."

Radeta kaže da je još po povratku iz Londona, snimljeni materijal „zaštitio u SOKOJ-u", tadašnjem Savezu organizacija kompozitora Jugoslavije, sada organizaciji muzičkih autora Srbije.

„Pitanja korišćenja muzičkih dela, kako inostranih, tako i domaćih autora, u slučajevima kada je za to neophodna neposredna saglasnost autora spadaju u pitanja koja se tiču individualnog ostvarivanja prava, koja nisu u nadležnosti Sokoja", kažu iz ove organizacije za BBC na srpskom.

Nisu nadležni, dodaju, ni u slučaju upotrebe nečijeg dela bez potpisa autora, jer to spada u domen povrede moralnih autorskih prava.

Ako nema sporazumnog rešenja, autori mogu da se obrate sudu i zaštite vlastita prava.

Snimci grupe 37°C su prijavljeni i zaštićeni i u Organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OPFS).

Čitav niz povređenih prava

Ovime su povređena moralna i imovinska prava autora, izvođača i proizvođača fonograma, ukazuje Uzelac.

„Povređeno je Zdenkovo isključivo autorsko moralno pravo na priznanje autorstva, na naznačenje imena i na zaštitu integriteta dela.

„Zatim isključivo autorsko imovinsko pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu svog dela", objašnjava sudski veštak Višeg i Privrednog suda u Beogradu za posebnu oblast autorsko pravo specijalizovan za diskografiju.

Između ostalog, povređena su „isključiva moralna i imovinska prava interpretatora" - grupe 37°C, da „budu priznati kao takvi, da se suprotstave izmeni i iskorišćavanju njihove interpretacije", kao i da „zabrane ili dozvole umnožavanje i stavljanje u promet snimka".

Uzelac navodi i da je, takođe, povređeno „isključivo pravo proizvođača fonograma 'Izmoreni putnik' da drugome zabrani ili dozvoli umnožavanje i stavljanje u promet, kao i interaktivno činjenje dostupnim javnosti njihovog fonograma".

Nosilac autorskog prava i proizvođač fonograma je Zdenko Radeta, kao i nosilac fonogramskih prava, uz Discom, izdavača i zastupnika.

Raspoloživi pravni alati

Do rešenja problema se može doći sporazumno ili tužbom pred domaćim ili stranim sudovima, budući da su zakoni o autorskim i srodnim pravima na međunarodnom nivou „prilično usaglašeni".

Ako se u postupku pred domaćim sudom dokaže stvarna šteta, ona će imati isti efekat na američke autore kao da je utvrđena pred američkim sudom, kaže Uzelac.

„Razlika je u takozvanoj zakonskoj šteti, odnosno iznosu štete propisane zakonom za slučaj povrede prava namerno ili grubom nepažnjom", objašnjava.

Ovi iznosi su u Americi, zbog veličine tržišta i snage ekonomije, značajno veći nego u Srbiji, dodaje.

„Nije pitanje mogućnost ostvarivanja pravne zaštite u SAD, već njene isplativosti."

Od ovakvih povreda je teško zaštiti se, pa se „rešavanje problema najčešće svodi na sanaciju posledica", kaže Uzelac.

Autor bi predupredio problem kada bi sopstveno delo registrovao u američkom Zavodu za autorska prava (Copyright Office), čime bi zaprećena zakonska šteta bila znatno veća od eventualne naknade štete, objašnjava sudski veštak.

Shodno tome, „nerealno je očekivati za najveći broj muzičara i njihovih dela", da preduzmu „tako efikasnu zaštitu", a i registracija dela u Americi podrazumeva određene troškove.

Američki sud kao mogućnost

Postupak pred sudovima u Sjedinjenim Državama, uz angažovanje američkog advokata koji bi radio na procenat vrednosti predmeta, najprihvatljivije je rešenje i za Novakovića i Radetu.

Novaković kaže da su već kontaktirali američkog advokata koji im je potvrdio da bi slučaj bio „mnogo jednostavniji i lakši za rešavanje" da su kompozicija i snimak prijavljeni u američkom Zavodu za autorska prava.

„Da smo to učinili mogli bismo da tražimo zakonsku odštetu koja bi u ovom slučaju bila 300.000 dolara za snimak i kompoziciju", tvrdi Novaković.

Zakonska odšteta u Americi koju određuje sud kreće se od 750 do 30.000 dolara.

Ako je došlo do slučajnog kršenja autorskih prava iznos je do 200 dolara, a ukoliko je povreda načinjena namerno do 150.000 dolara.

Budući da pesma nije registrovana u Americi, morala bi da se „utvrdi stvarna šteta nastala povredom ovih prava", koja može da bude znatno niža od troškova advokata.

„Ovo je potpuno čist slučaj, tu je povreda jasna.

„Eventualna nagodba sa Snupom i ekipom imala bi nekog smisla", smatra Novaković.

Opcija je i pokretanje parnice pred domaćim sudovima, te angažovanje američkog advokata po donošenju presude.

„Ali ako dobiješ presudu u Beogradu, ne postoji način kako da američkom građaninu naplatiš nanetu štetu", kaže Novaković.

Slučaj pesme 'Ne zna se ko si'

Američki izvođači neovlašćeno su koristili i delove pesme grupe KIM „Ne zna se ko si", tvrdi autor i lider benda Kire Mitrev.

Više od četiri decenije stara jugoslovenska džez-fank stvar poslužila je kao muzička podloga u pesmi „Loose Change" producenta Alkemista (The Alchemist) i repera Erla Svetšerta (Earl Sweatshirt).

„'Ajde što uzimaju, ali da me barem prijave, pa da dobijem nešto od toga kao autor kompletne muzike, aranžmana i lider benda", rezignirano govori Mitrev za BBC na srpskom.

Da mu je „muzika pokradena" saznao je slučajno od obožavalaca, koji su mu poslali američku rep pesmu iz 2021, preslušanu na Jutjubu skoro dva miliona puta, dok je na Spotifaju taj broj daleko veći - više od 54 miliona.

Na sajtovima Američkog društva kompozitora, autora i izdavača (American Society Of Composers, Authors And Publishers - ASCAP) i organizacije BMI, kao autori pesme potpisani su Alan Maman (Alkemist) i Tim Kegositsajl (Erl Svetšert).

Udeo je polovičan, što znači da se celokupni prihod koji emitovanje pesme donosi raspodeljuje na dva jednaka dela organizacijama, odnosno njihovim prijavljenim licima.

Postoji i instrumentalna verzija „Loose Change" koju samostalno potpisuje Alan Maman (Alkemist).

Ime originalnog autora muzike, Kireta Mitreva, ne pominje se nigde, kao ni grupa KIM i naziv pesme sa albuma „Ne, zaista žurim", objavljene 1981. za beogradski PGP RTB.

BBC novinar je pokušao da stupi u kontakt sa producentom Alkemistom, kao i američkim organizacijama BMI i ASCAP, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.

Mitrev se pre nekoliko godina obratio i SOKOJ-u, koji je sa problemom upoznao sestrinsku, američku organizaciju BMI, ali do razrešenja spora nije došlo do danas.

„Oni su nemoćni, iako su imali volju da se time bave i dobijali odgovore da ništa konkretno nije urađeno", govori Silvana Delovska Mitrev, Kiretova supruga i pevačica grupe KIM, za BBC na srpskom.

Savetovani su i da nađu specijalizovanog advokata u Americi da vodi spor, ali za takav poduhvat je potrebno dosta novca.

„Jedino rešenje" je naplata procenta od dobijene parnice.

„Zaključak je da je muzičarima prepušteno da se sami snalaze, nemaju nikakvu zaštitu", kaže Silvana.

Mitrev je autor i hitova „Frka" i „Ljubi me brzo žurim", koje su obradili sastav Nipplepeople i producent SevdahBABY, dok je još nekoliko stranih izvođača, bez dozvole, koristilo njegovu pesmu „Teraj po svome".

Iskonski principi semplovanja

Jedna od glavni karakteristika rep muzike, „DNK hip hopa", upravo je semplovanje - korišćenje tuđih audio zapisa, u vlastitim pesmama, za instrumentalnu podlogu (matricu).

Međutim i tu treba poštovati određena pravila.

„Postoje jasni umetnički, stilski principi koji su sprečavali da se kradu veliki delovi postojećih kompozicija i praktično štitili semplovane autore, odnosno bitmejkerima (autorima instrumentala) nalagali da od tih zapisa stvore novo, autentično umetničko delo", objašnjava stručnjak za hip hop, di-džej i reper Predrag Vukčević (Bege Fank), za BBC na srpskom.

Neovlašćeno korišćenje tuđe muzike „u estetskom i kreativnom smislu, osudila bi i većina bitmejkera iz zlatnog doba hip hopa" od sredine 1980-ih do sredine 1990-ih, smatra on.

Semplovanje je tada, u praksi, značilo da se od različitih izvođača zasebno preuzmu, na primer, bubanj, duvačka linija i bas deonica, i da se onda sve to uklopi u novu celinu.

Ovi „iskonski principi" su mahom napušteni pod pritiskom muzičke industrije 1990-ih, kada je počelo učestalo semplovanje veliki delova tuđih pesama, odnosno melodija.

Poznati primer je pesma „I'll Be Missing You", američkog repera Didija (tada Paf Dedi) iz 1997. gde je iskorišćen čitav deo velikog hita „Every Breath You Take" grupe Polis (The Police).

Autorska prava su ovde i te kako regulisana, pa tako Šon Kombs, nedavno optužen za brojna seksualna zlostavljanja, plaća 5.000 dolara dnevno frontmenu engleskog sastava Stingu, što je objavio na društvenoj mreži Iks.

Predrag Vukčević je autor knjige „Pravi rep"

Džej Zi nagrađen za pesmu muzičara crnogorskog porekla, Kendrik Lamar zajmio od Slovenaca

Pored negativnih primera, zabeleženo je i par uspešnih saradnji.

Tako je u pesmi „Duckworth." iz 2017. poznatog američkog repera Kendrika Lamara semplovana kompozicija „Ostavi trag" džez-rok grupe September iz Ljubljane.

Janez Bončina, tvorac pesme i gitarista jugoslovenskog sastava iz 1970-ih, kaže da je sve počelo dopisivanjem i raspitivanjem ko je autor, da bi se naposletku došlo do dogovora i ugovora.

„Verovatno se bazen tih južnoameričkih i drugih semplova ispraznio, pa su otkrili 'Jugu', da tu ima dosta soul i fank stvari, koje su se stvarale 1970-ih, a među njima i Septembar", govori Benč, kako glasi nadimak ovog muzičara, za BBC na srpskom.

Pesma „Ostavi trag" je prvo objavljena 1974. na samostalnom albumu „Majko zemljo" Tihomira Popa Asanovića, budućeg klavijaturiste Septembra, takođe uključenog u komunikaciju, a otpevala ju je Josipa Lisac.

Čuveni muzičar Adolf Dado Topić napisao je tekst za ovu pesmu koja se dve godine kasnije pojavila i na albumu „Zadnja avantura" grupe Septembar.

Inicijalni kontakt sa originalnim autorima uspostavio je producent 9th Wonder, da bi kasnije saznali da je u pitanju pesma za Kendrika Lamara.

Uvidevši da se radi o „krupnom zalogaju", Bončina je „korespodenciju zvaničnim putem predao njegovoj izdavačkoj kući Nika rekords".

Posle višestruke razmene poruka i ugovora, postigli su dogovor na obostranu korist, pa sada na BMI sajtu, pored mnogih drugih imena, piše i Janez Bončina, Dado Topić (tekstopisac) i Petar Ugrin (pevač).

Naknade i prihodi od tantijema redovno pristižu, a prestalo je i neovlašćeno korišćenje njegovih pesama što je ranije bio čest slučaj, kaže Bončina.

A poraslo je i interesovanje za stvaralaštvo grupe Septembar jer je Lamarova pesma posredno pomogla da se širom sveta čuje za jugoslovenski bend.

Uspešna saradnja zabeležena je i između američkog repera Džej Zija (Jay-Z) i Janka Nilovića, multiinstrumentaliste i muzičara crnogorskog porekla koji godinama živi u Francuskoj.

U pitanju je sempl iz Nilovićeve džez-fank kompozicije „In The Space", s kraja 1960-ih, iskorišćen 2009. u pesmi „D.O.A (Death of Autotune)" njujorškog repera.

Nilović kaže da je Šon Karter, kako glasi pravo ime repera, verovatno njegovu pesmu pronašao na Jutjubu, pozvao ga i tražio dozvolu za semplovanje, što je stariji kolega prihvatio.

Dvojica umetnika su potom potpisali ugovor, a Amerikanac je za tu pesmu dobio Gremi nagradu.

„Džej Zi je bio jedan od prvih korisnika mojih pesama, da bi ih posle toga odmah mnogi drugi izvođači semplovali, više od 50", zadovoljno zaključuje Nilović, za BBC na srpskom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему