Aleksandar Miladinović - novinar saradnik  [ BBC ]

21. 10. 2025. 10:10   >>  17:30

Berlinski proces: Mnoštvo starih i jedna nova tema za balkanske i evropske lidere

Na samitu u Londonu koji okuplja balkanske i evropske lidere biće reči o mnoštvu starih tema, poput saradnje i integracija, ali i o ilegalnim migracijama.

Balkansko političko čedo Angele Merkel krenulo je i u starije razrede osnovne škole, ali je Evropska unija (EU) još bez nove članice iz ovog dela kontinenta.

Berlinski proces, diplomatska inicijativa koju je 2014. godine pokrenula tadašnja nemačka kancelarka u cilju približavanja zemalja Zapadnog Balkana EU, ove godine lidere dovodi za isti sto u Londonu.

Biće to dvanaesti samit predsednika država i vlada, koji dolazi posle niza sastanaka na ministarskom ili ekspertskom nivou, mladih i nevladinih organizacija.

Kir Starmer, premijer Velike Britanije, dočekuje 22. oktobra kolege iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije, kao i lidere Nemačke, Francuske i drugih članica EU.

U oprobanom formatu, razgovaraće o „stabilnosti, bezbednosti i ekonomskoj saradnji u regionu", saopštio je britanski Forin ofis.

Šta donosi londonski sastanak?

Još kada je u februaru najavljen samit balkanskih i evropskih lidera, bilo je jasno da je domaćin dopisao jednu novu temu.

Onu koja je za vladu premijera Starmera važna i u unutrašnjoj politici Velike Britanije.

Kao ključno, navedeno je da će se na samitu „osnažiti saradnja sa partnerima sa Zapadnog Balkana u borbi protiv ilegalnih migracija na ključnim krijumčarskim rutama".

Koliko je Britaniji ova tema važna, pokazuje i to da je na mesto šefice diplomatije početkom septembra došla Ivet Kuper, do tada ministarka unutrašnjih poslova - ključnog resora u borbi sa ilegalnim migracijama.

Na sastanku sa balkanskim i evropskim kolegama u Belfastu, koji je bio svojevrsno zagrevanje za londonski samit, ona je razgovarala ponajviše upravo o nelegalnim dolascima na Ostrvo.

• Berlinski proces: Šta balkanskim liderima predlažu nevladine organizacije
• Lakša putovanja Zapadnim Balkanom, brže priznavanje diploma i licenci: Šta se menja Berlinskim procesom
• Londonski samit: Loš trenutak za Zapadni Balkan

Magazin Politiko piše da bi razgovori mogli da budu finalizovani na susretu najviših zvaničnika u Londonu, a da bi ključni sporazum Velika Britanija mogla da potpiše sa Kosovom.

„Velika Britanija preuzela je i nastavila mnoštvo procesa koji su počeli prethodnih godina, uz poklanjanje više pažnje temama poput bezbednosti ili migracija.

„Vidim ovogodišnji sastanak kao nastavak onoga što je započeto prethodnih godina i pomeranje po ovim ključnim pitanjima", kaže Valeska Eš, nerezidentna viša saradnica Centra za Evropu Atlantskog saveta.

Zamena ili priprema za članstvo u EU

Pre 11 godina, migrantska kriza tek se pomaljala na horizontu, pa su i lideri brinuli sasvim druge brige.

Pregovori Srbije i Kosova nisu napredovali, Makedonija je imala staro ime i grčku blokadu pridruživanja EU, Bosna i Hercegovina borila se sa unutrašnjim problemima, Crna Gora i Albanija bile su nespremne za evropske teme.

Kada je Žan Klod Junker u julu 2014. postao predsednik Evropske komisije, jasno je poručio - „nema proširenja EU do 2020. godine".

Razočarenje izostankom perspektive Balkana pokušala je da ublaži tadašnja nemačka kancelarka, okupljanjem lidera za berlinskim stolom.

„Mnogi ljudi su verovali da je pokretanje Berlinskog procesa bio način da se nadomesti ili zameni proces evropskih integracija.

„Rekla bih da je ideja kancelarke Merkel od početka bila da se napravi proces koji će pomoći integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i da im se pomogne da se pripreme - pre svega kroz regionalnu saradnju i bolje međusobne odnose", priseća se vremena od pre više od jedne decenije Valeska Eš.

Ona je na različite načine uključena u samite Procesa od 2014. godine.

Teme nije bilo teško odabrati: ekonomskim integracijama bi se poboljšali odnosi među zemljama, one bi se povezale kroz saobraćajnu infrastrukturu, uz pomirenje kroz kancelariju koja bi radila na zbližavanju mladih.

Uspesi, nedostaci i konkurencija

Balkanski i evropski lideri do sada su se sastali 11 puta: četiri puta u Berlinu, a po jednom u Londonu, Beču, Parizu, Trstu, Poznanju, Sofiji i Tirani.

Sa jasno istaknutim državnim zastavama, slikali su se i oni koji ih ne priznaju.

„Pre Berlinskog procesa, trebalo je rešiti mnogo prepreka da bi se za istim stolom našli predstavnici svih šest zemalja Zapadnog Balkana, pre svega zbog odnosa Srbije i Kosova.

„To se u međuvremenu značajno promenilo, redovni su sastanci kako na radnom, tako i na najvišem nivou - iako se nije promenio odnos Srbije prema statusu Kosova", smatra Eš.

Kao važno dostignuće procesa, ona ističe Zajedničko regionalno tržište, mehanizam povezivanja i usklađivanja propisa zemalja balkanske šestorke, kojim bi se ubrzao protok radne snage, kapitala, usluga i roba preko granica.

„Integracija koja se desila među balkanskom šestorkom dogodila se po evropskim standardima - nije stvarano obično regionalno tržište već ono koje se zasniva na evropskim pravilima.

„To će pomoći uključivanje na jedinstveno tržište, kada zemlje budu postajale članice EU."

• Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
• Angela Merkel - jedna politička karijera u fotografijama
• Angela Merkel brani veze sa Putinom i blokadu ulaska Ukrajine u NATO

U jednom trenutku, sličnom temom bavio se i proces koji su mnogi doživeli kao konkurenciju.

Osnovali su ga lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, a podržala ga je i prva administracija Donalda Trampa - Otvoreni Balkan takođe je radio na privrednoj integraciji.

„Berlinski proces pokriva mnogo više oblasti nego Otvoreni Balkan, pa se sa tom inicijativom može porediti jedan segment - Zajedničko regionalno tržište.

„Njegova snaga je u tome što uključuje ceo region, a ne samo polovinu zemalja, ali se i zasniva na standardima EU kojima zemlje svakako teže u procesu pridruživanja."

Mnogi projekti koji su započeti u okviru berlinskih sastanaka postali su deo procesa pridruživanja EU, a primena nekih od njih vezana je i za reforme u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

U okviru ovog procesa, na različite načine su priliku za susrete sa vrhovima država imali i predstavnici nevladinih organizacija.

Ipak, uz spisak tema oko kojih su se lideri dogovarali na samitima, ali ih kasnije nisu primenili kod kuće, ostaje činjenica da se Zapadni Balkan ni posle jedanaest samita ne može pohvaliti blizinom članstvu u Evropskoj uniji.

„Nisam sigurna da li krivca za izostanak potpune primene dogovorenog treba tražiti u prirodi Berlinskog procesa - slična situacija je i po pitanju obaveza koje su vlasti u regiji preuzele i kroz druge procese i i inicijative.

„Na kraju, uvek zavisite od iskrene želje vlasti da primene ono što su dogovorile - da li je nečija spoljna odgovornost što vlade ne žele da sprovode ono što su same dogovorile, a u interesu je njihovih građana?", pita se Eš.

https://www.youtube.com/watch?v=9myJmho0du0

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nova pravila za ulazak u EU: Kako da se prijavim
• Kako je Srbija razumela poruke Ursule fon der Lajen
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji