[ BBC ]

28. 10. 2025. 15:36   >>  16:30

Kako je Sombor 'umalo postao Holivud'

Jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu u Somboru je otvorio prvi stalni bioskop, snimio neke igrane filmove i prvi animirani film u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Desetine somborskih osnovaca po sunčanom oktobarskom danu trče na školskom krosu duž Trga Svetog Đorđa, jureći pokraj bronzane statue muškarca sa velikom, starom kamerom.

Kroz objektiv ih posmatra Ernest Bošnjak, koji je baš tu, u centru grada na severozapadu Vojvodine, udarao temelje jugoslovenske kinematografije, kao jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu.

Svu ušteđevinu, stečenu štamparskim i pečatorezačkim zanatom, kao i decenije života, Bošnjak je uložio u san da „od Sombora napravi Holivud“, ispričao je u više intervjua za jugoslovenske listove tokom 1950-ih i 1960-ih.

Ovaj „inventivni i ambiciozni“ Bunjevac zaslužan je za to što su Somborci još početkom 20. veka gledali filmove, koje je nabavljao iz gradova tadašnje Mađarske i Beča, kaže Milan Stepanović, somborski hroničar i izdavač, za BBC na srpskom.

„On je 1909. otvorio i prvi bioskop u Vojvodini, a 1923. osnovao je i 'prvu jugoslovensku tvornicu filma', kako ju je sam nazvao“, priča Stepanović, vlasnik i autor somborskog sajta Ravnoplov, koji je u lokalnim arhivima dugo istraživao Bošnjakov rad.

BOER Film, kako je bio naziv Bošnjakovog preduzeća, postojao je samo dve godine, ali je u tom periodu Ernest napravio još jedan pionirski kinematografski poduhvat u tadašnjoj Jugoslaviji.

Za njega je tek pre desetak godina saznao Rastko Ćirić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i autor antologije Srpski animirani film, izdate u sedam nastavaka.

Trebalo je da počne „dotadašnjim prvencem srpske animacije“, lutkarskim animiranim filmom Pionir i dvojka Vere i Ljubiše Jocića iz 1949, ali su ga iz Jugoslovenske kinoteke obavestili da su „pronađeni mnogo stariji animirani materijali“, kaže Ćirić za BBC na srpskom.

„Prvi i najstariji srpski animirani film je Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!, sa 'j', Ernesta Bošnjaka, koji ove godine puni sto godina“, dodaje profesor u pisanom odgovoru.

• Karl Malden - diskretni holivudski heroj srpskog porekla
• Živojin Pavlović, slikar brutalne lepote na filmu
• Pet razloga zašto i dalje volimo „Otpisane"

'Ovde traži i naći ćeš milion'

Ova „jednostavna dvominutna tehnička animacija“, kako je Ćirić naziva, bio je poslednji film koje je Bošnjakovo preduzeće izradilo uoči gašenja, iako je somborski umetnik i kasnije, tokom 1930-ih, nastavio da snima.

Glavni junak animiranog filma bila je strelica, kasnije nazvana „gušter Gustav“, a kretala se ulicama tadašnjeg Sombora.

„Kazaljka, poput one na satu ili kompasu pokazivala je desetak mesta - kioske, na kojima je tada mogla da se kupi srećka Državne lutrije, a imena ulica ispisana su na srpskom i mađarskom“, objašnjava Milan Stepanović.

Naziv 'Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!' osmišljen je da privuče kupce, koji su se nadali da bi mogli da osvoje milion dinara.

„Prva srpska animacija je kratki propagandni film“, kaže profesor Ćirić.

Prikazivao se u dva tadašnja somborska bioskopa pre filmskih projekcija.

U to vreme, bio je to jedan od efikasnijih načina reklamiranja.

„Bioskopi su bili izuzetno posećeni, pa ni ne možemo da zamislimo koliki je to uticaj na Somborce imalo 1920-ih godina“, zaključuje Milan Stepanović.

Od štampara do filmskog pionira

Sombor je sredinom 19. veka bio središte mađarske Bačko-bodroške županije administrativni centar cele tadašnje Bačke, koja se prostirala od Baje i Segedina u Mađarskoj do Novog Sada.

U tom gradu se 1. januara 1876. u mnogočlanoj bunjevačkoj zemljoradničkoj porodici rodio Ernest.

U jednoj od somborskih štamparija je kao dečak izučavao zanat, sve do 1892. kada se sa 16 godina otisnuo na usavršavanje.

Preko Sente, Subotice, Segedina i Sombathelja stiže do Beča, gde je radio kao konstruktor u fabrici mašina Valder i kompani (Waldher & Co.).

U današnjoj prestonici Austrije se zainteresovao za filmsku umetnost.

„Kada se 1906. vratio u Sombor, tada je već bio strastveno privržen filmu“, kaže Stepanović.

U Beču je nabavio prvi filmski projektor, koji će od 1907. koristiti kako bi „prikazivao kratke filmove i žurnale u somborskom pozorištu“, priča Stepanović, pokazujući na zdanje Narodnog pozorišta u Somboru, pokraj kojeg razgovaramo.

„Filmove je nabavljao iz Budimpešte preko tada velikog filmskog preduzeća Apolo.

„Otvorio je štampariju u Somboru i počeo je tamo da štampa časopis Bački bioskop, što je za to vreme bilo krajnje neobično“, objašnjava.

Već 1909. Bošnjak je shvatio da je Somboru potrebno zdanje koje će biti namenjeno samo filmskoj umetnosti, pa je sa Karlom Cviršicem, vlasnikom tadašnjeg Električarskog preduzeća, rešio da podigne prvi bioskop.

Na gradskom vašarištu, nedaleko od sedišta tadašnje županije, nastao je bioskop „Arena“.

Sagrađen od dasaka, imao je 450 sedišta, ulaznice su koštale tadašnjih 20 filera, a projekcije, koje su menjane na svaka dva dana, pratila je muzika sa električnog klavira, opisao je Stepanović u tekstu na sajtu Ravnoplov.

„Bojao sam se da usled pritiska i velike gužve ne razvale baraku, koju sam tek počeo da otplaćujem Rozentalu, vlasniku drvare“, citiran je Bošnjak u tekstu lista Borba iz 1963.

Stepanović kaže da je to prvi bioskop na prostoru današnje Vojvodine.

Usled sve većeg interesovanja Somboraca, Cviršic je odlučio da sazida i novu zgradu u koju je 1912. premešten bioskop, a Bošnjaka je zaposlio kao glavnog operatera.

Bioskop će posle Drugog svetskog rata biti nazvan Zvezda i radio je do kraja 20. veka.

„Tamo sam i ja gledao filmove kad sam bio mlađi, svi stariji Somborci ga pamte“, kaže Stepanović.

Snovi o filmskom gradu u Somboru

Paralelno sa vođenjem bioskopa, od 1909. počeo je i sam da snima filmove, u početku dokumentarne.

Tako je u Somborskom parku nastao film U carstvu Terpsihore, koji je prikazivao tradicionalne igre lokalnih devojaka, ali on danas nije sačuvan, kaže Stepanović.

Tri godine kasnije nastao je film o otkrivanju spomenika Ferencu Rakociju, mađarskom narodnom heroju koji je podigao revoluciju protiv Habzburške monarhije.

„Smatra se da je tom prilikom Ernest postao prvi ili jedan od prvih ljudi u Evropi, koji su upotrebili tehniku švenka, horizontalnog i vertikalnog pomeranja kamere prilikom snimanja", priča Milan Stepanović.

Ubrzo su ambicije porasle, pa je Bošnjak osmislio „fabriku filma“ zbog čega je od Sombora zatražio zemljište.

„Zahtev mu je 1914. odbijen, pa je ideju ponudio Novom Sadu, gde su bili izuzetno zainteresovani, ali je ubrzo izbio Prvi svetski rat.

„Bošnjak je mobilisan u vojsku Austrougarske i čak je i tokom rata nosio kameru – veruje se da je on jedan od ljudi koji su snimali krunisanje cara Karla, naslednika cara Franje Josifa, koji je preminuo 1916“, priča Stepanović.

Rat se završio, Sombor postao deo novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a snovi o fabrici filma su oživeli.

Bošnjak je prodao štampariju za tadašnjih 650.000 dinara, od čega je 400.000 uložio u filmsko preduzeće Boer Film, navodi sajt Ravnoplov.

Okupio je snimatelje, montažere, glumce i režisere, pretežno iz Mađarske i Austrije, a na audiciji je publika glasanjem odlučivala ko će zaista glumiti u filmovima.

„Irena Novak, talentovana mađarska glumica, koja je pobedila na tom konkursu, kasnije će postati i druga supruga Ernestova“, priča Stepanović.

Novak je postala zvezda filma radnog naslova Kako uloviti muža.

Pod nazivom Laži mene radi je prodat jednoj bečkoj distributerskoj kući koja ga je prikazivala publici na nemačkom, dodaje.

Sledeće godine Bošnjak je snimao porodičnu melodramu Moja draga kolevka na salašima izvan Sombora.

„Natpisi na nemačkom jeziku ukazuju da je Bošnjak i ovaj film planirao da plasira na strano tržište“, kaže Stepanović.

• Bora Todorović: Glumac „čija duhovitost nikada nije spavala"
• Aleksandar Saša Petrović: Od veličanstvenog reditelja do nepodobnog stvaraoca
• Čime se danas bavi mlađi referent Dimitrije Pantić: Priča Nikole Simića

Ali, lokalni privrednici koji su učestvovali u finansiranju u taj su posao ušli „sa manje ljubavi, a više opreza od Bošnjaka“, pisaće Večernje novosti 1955.

Kada su od vlasti dobili nagoveštaj da film možda neće dobiti dozvolu za emitovanje, brzo su se „ohladili“ i završili saradnju, dodaje se.

Bošnjak je iste godine u šumama nadomak Apatina počeo da snima igrani film Faun, o istoimenom šumskom božanstvu iz grčke i rimske mitologije.

„Sačuvani su samo fragmenti njegovog rada, ali ukazuju da je izrazito uspešno uspeo da uradi kostime i maske glumaca“, dodaje Stepanović.

Ernerstovi umetnički dometi i finansijske mogućnosti bili su u raskoraku, iako je svu ušteđevinu i deo imanja uložio u filmove.

Njegovo preduzeće je ugašeno 1925, samo dve godine nakon osnivanja.

• Dragomir Bojanić Gidra: Velikan jugoslovenskog glumišta i komičar sa setom u očima
• Dve decenije od odlaska Miodraga Petrovića Čkalje, simbola domaće komedije
• Odlazak Zdravka Šotre: 'Prosto je bio neuništiv'

Bošnjak u istoriji i flaši

Uprkos propasti snova o Holivudu u Somboru, Bošnjak je nastavio da snima, pre svega kratke dokumentarne filmove 1930-ih.

„Snimao je katoličke procesije, fudbalske utakmice, takmičenja izviđača...

„U međuvremenu je zakupio štampariju, vratio se tom zanatu, a imao je i malu pečatoreznicu, od čega je pristojno živeo“, opisuje Stepanović.

Tada mu je račune pomrsio Drugi svetski rat i potonje komunističke vlasti.

„Sve štamparije su postale državne, oduzeta mu je i pečatoreznica i postao je prilično siromašan, pa je u devetoj deceniji preživljavao radeći kao pomoćnik u farbari“, kaže Stepanović.

O tome svedoči i intervju sa Bošnjakom objavljenom u listu Zanatski glasnik, čiji ga je novinar Siniša Nikolić „zatekao za tezgom, kako pravi štamparska slova od polivinilske mase“.

„Pošto kao 'najnoviji kalfa' nije mogao da napusti posao, dogovorili smo se da ga posetim u stanu“, zabeležio je Nikolić.

Da bi preživeo teške dane u starosti, Bošnjak je prodavao i stare filmove somborskim berberima, „koji su od tog materijala pravili lak“, napomije Stepanović.

„Tako je uništen verovatno veliki broj značajnih snimaka za istoriju jugoslovenskog filma“, zaključuje on.

Bošnjakovu starost u nemaštini za farbarskim stolom, promenila je Jugoslovenska kinoteka, osnovana 1949.

Šest godina kasnije, ta institucija uvrstila je Somborca među prve dobitnike komemorativne plakete uručene pionirima jugoslovenskog filma.

„Otkupili su njegove preostale filmove, čak i kameru kojom je snimao, a za nekoliko godina zahvaljujući Jugoslovenskoj kinoteci dobio je pristojnu nacionalnu penziju sa kojom je kraj života proveo dostojanstveno“, dodaje Stepanović.

I posle smrti u avgustu 1963, Sombor ga nije zaboravio.

U tom gradu je 2009. otvoren bioskop koji nosi njegovo ime, a na Somborskom filmskom festivalu dodeljuje se nagrada „Specijalni Ernest“ za doprinos filmskoj umetnosti, koju je 2025. dobio Bogdan Diklić.

Već nekoliko decenija u somborskom Narodnom pozorištu igra se predstava Kad bi Sombor bio Holivud, koja opisuje Bošnjakov život i rad.

Od 2013. Somborce sa centralnog trga „snima“ Bošnjakova statua sa velikom kamerom.

Baš na tom mestu, ubrzo posle otkrivanja statue, 34-godišnji Branko Popović prvi put je saznao za filmskog pionira.

Ovaj tehnolog je četiri godine kasnije osnovao sopstvenu pivaru i odlučio je da se jedno od prvih piva njegove pivare Ravangrad zove Ernest.

„Mlađi slabije znaju za Bošnjaka i kroz našu etiketu želimo da podsetimo te generacije na njega.

„Dobijamo i danas pitanja od kupaca ko je bio Bošnjak, pa smo na etiketu stavili QR kod koji vodi ka teksta o njemu“, priča Branko za BBC na srpskom.

Nekadšnji producent, snimatelj, glumac i reditelj, danas je zaštitno lice lager piva.

„Odabrali smo da njegovo ime nosi lager pivo, jer je tehnološki najzahtevnije za proizvodnju, ali je i za najširu publiku, pa se nadamo da ćemo na taj način edukovati najveći broj ljudi“, objašnjava Popović.

„Za nas Ernest Bošnjak nije samo pionir filma, već je simbol vizije i hrabrosti, jak deo našeg lokalnog identiteta koji želimo da čuvamo“, zaključuje Branko.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Želeli smo da sve bude realistično': Kako su 'Dobri momci' preporodili film o gangsterima
• Drumski filmovi: Beg, spoznaja, a na Balkanu - putovanje koje prekida rat
• Val Kilmer: Briljantna, potcenjena i „teška" filmska zvezda
• Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
• Intervju petkom: Srba Kabadajić, pirotehničar - kako nastaju filmska magija i praznične čarolije
• „Ovo će ih naterati da vrište": Alfred Hičkok otkriva tajne snimanja filmova
• Da li je „Noćni portir” najkontroverzniji film svih vremena