- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Muzički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
30. 11. 2025. 13:11 >> 14:00
Kako izabrati najbolje ulje za kuvanje
Izbor ulja za kuvanje je raznosvrstan. Koju vrstu treba koristiti za prženje i prelivanje salata i soseve, a koje je najbolje za opšte kuvanje?
U prodavnicama se nude različite vrste ulja, od jeftinijih boca suncokretovog i drugih biljnih ulja, do skupljih, kao što su maslinovo, kokosovo i ulje avokada za koja se često tvrdi da imaju zdravstvene koristi.
Ulja i masti su već godinama u središtu rasprava o ishrani, a da bismo razumeli zašto je izbor važan, potrebno je pogledati koje vrste masti ulja sadrže.
Nisu sve masti iste, neke povećavaju nivo holesterola u krvi, dok druge pomažu da se on snizi.
Holesterol je prirodna masna supstanca koju proizvodi jetra, a ima je i u određenim namirnicama.
Previše lošeg holesterola može da uzrokuje nakupljanja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog sužavanja ili začepljenja.
Zbog brojnih saveta koji su često kontradiktorni, neretko je teško izabrati pravo ulje.
Nijedno ulje ne sadrži čarobnu formulu za zdravlje, ističe Nita Foruhi, profesorka javnog zdravlja i ishrane na Univerzitetu u Kembridžu u BBC podkastu Sliced Bread.
Ona razbija tri najčešća mita o uljima za kuvanje.
1. Koristite suncokretovo i druge vrste biljnih ulja za kuvanje
Suncokretovo i ulje uljane repice se često kritikuju.
Neki tvrde da su ova ulja ultraprerađena i da mogu da izazovu upalu koja šteti zdravlju srca i krvnih sudova.
Međutim, za te tvrdnje nema naučnih dokaza.
Zapravo ova ulja sadrže relativno malu količinu (pet do 10 odsto) zasićenih masti, i bogata su zdravijim mononezasićenim i polinezasićenim mastima.
Polinezasićene masti (među kojima su omega-3 i omega-6 masne kiseline) neophodne su za zdravlje mozga i srca.
Foruhi kaže da su ova ulja „apsolutno dobra za nas".
„Ovo nije samo mišljenje, već postoji ogroman broj istraživanja koja to potvrđuju.
„Ako se zasićene masti (koje mogu da povećaju nivo lošeg holesterola), kao što su puter, svinjska mast i gi (pročišćen maslac), zamene ovim uljima, može da se smanji rizik od bolesti", ukazuje.
Ulja suncokreta i uljane repice su često najjeftinija, pa su zato i ekonomičan izbor za upotrebu kod kuće.
2. Margarin može da doprinese snižavanju lošeg holesterola
Margarin je godinama na lošem glasu i mnogi veruju da ga treba izbegavati.
Razlog je što je nekada sadržao štetne trans- masti koje se povezuju sa srčanim oboljenjima.
Međutim, današnji margarini „sadrže skoro nula trans-masti", navodi Foruhi.
„Zato margarin danas može da bude namirnica zdrave ishrane i doprinese snižavanju nivoa lošeg holesterola", dodaje.
Ni puter nije potpuno zabranjen.
„Ako volite puter, recimo na tostu, slobodno ga jedite", kaže Foruhi.
I margarin i puter možete da koristite za kuvanje, ali Foruhi savetuje da ih povremeno zamenite uljima sa manje zasićenih masti.
Unos zasićenih masti treba da bude ispod 10 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija, što je mnogo lakše postići ako se za kuvanje koristi ulje umesto putera, prema zvaničnim zdravstvenim smernicama u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
- Zašto maslinovo ulje poskupljuje i kako se dovijaju kuvari
- Kako odabrati pravi hleb, a koji treba izbegavati
- Da li su kurkuma, ljute papričice i drugi začini zaista dobri po zdravlje
3. Ne koristite maslinovo ulje za prženje u dubokom ulju
Različite vrste ulja se drugačije ponašaju pri zagrevanju, zbog čega neka nisu pogodna za prženje.
Na primer, ekstra devičansko maslinovo ulje je bogato antioksidansima i korisnim jedinjenjima, ali zbog niske tačke dimljenja mnogo je bolji izbor za prelive za salate i soseve za jela, nego za prženje u dubokom ulju.
Tačka dimljenja je temperatura na kojoj masti u ulju počinju da se razlažu i oslobađaju štetna jedinjenja zbog kojih ulje može da dobije gorak, zagoreo ili neprijatan ukus.
Ugostitelj Tim Hejvord kaže da za prženje u malo ulja obično koristi maslinovo ulje.
Ali za prženje u dubokom ulju, recimo pomfrita ili za pohovanje ribe, najbolje je koristiti suncokretovo i druge vrste biljnog ulja, jer podnose više temperature bez razlaganja masti.
Neka istraživanja pokazuju da ulja zagrejana iznad tačke dimljenja oslobađaju otrovne hemijske nusproizvode.
Međutim, profesorka Foruhi napominje da takav način kuvanja nije uobičajen u domaćinstvima, i da nalazi dugoročnih studija „povezuju sve vrste biljnih ulja sa boljim ishodima kod hroničnih bolesti".
Pogledajte video o palminom ulju, proizvodu koji i Srbija uvozi u velikim količinama
Koje ulje treba koristiti?
Saveti za upotrebu ulja kod kuće:
- Za svakodnevno kuvanje: ulja suncokreta i uljane repice su dostupna po pristupačnoj ceni, zdrava su i imaju višestruku primenu. Možete da koristite i obično maslinovo ulje.
- Za salate, prelive i soseve: Ekstra devičansko maslinovo ulje daje pun ukus i ima zdravstvene koristi.
- Za prženje u dubokom ulju: Birajte ulja koja imaju visoku tačku dimljenja, kao što su suncokretovo i druge vrste biljnih ulja.
- Za raznovrsnost ukusa: Ulja susama, avokada i kokosa mogu da daju specifičnu aromu hladnim jelima, ako volite njihov ukus.
Profesorka Foruhi naglašava da je važnije obratiti pažnju na celokupnu ishranu nego mnogo brinuti o izboru ulja.
„Preporučujem da uzmete u obzir ukus i cenu, i da probate različite vrste ulja od kojih ćete imati neke zdravstvene koristi", zaključuje ona.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk