Mi.M. [ Mina ]

CGO: Većina građana podržava učenje o 90-im u školama

Više od 60 odsto građana smatra da bi mladi u Crnoj Gori tokom formalnog obrazovanja trebalo da uče o dešavanjima devedesetih, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Centra za građansko obrazovanje (CGO) sproveo institut Damar.

 Koordinator programa Ljudska prava Damir Suljević kazao je da je istraživanje sprovedeno od 21. do 29. januara, na uzorku od hiljadu ispitanika.

On je rekao da na pitanje koje su prve asocijacije na devedesete godine, najveći broj ispitanika daje asocijaciju rata, zatim slijede bombardovanje i inflacija, pa oni koji ne znaju ili nemaju asocijacije na taj period.

„Na pitanje koliko je period 90-ih važan za crnogorsko društvo danas, većinsko uvjerenje je da su devedesete godine u nekom dijelu važne za današnje društvo“, rekao je Suljević.

Na pitanje koji činioci su najviše uticali na formiranje njihovog mišljenja o dešavanjima 90-ih, ispitanici ističu da su najveći uticaj imali porodica, okruženje, sopstveno iskustvo i mediji, dok je značajno manji uticaj dolazio kroz formalno obrazovanje, nevladine organizacije (NVO) i vjerske zajedice.

„Na pitanje da li mladi tokom formalnog obrazovanja treba da uče o devedesetim, većinska pozicija među ispitanicima jeste da mladi tokom formalnog obrazovanja treba da uče o 90-im, što navodi 63,8 odsto građana“, naveo je Suljević.

Kako je kazao, samo 27 odsto ispitanika je navelo da je tokom formalnog obrazovanja učilo o 90-im.

„Mnogo je veći broj onih koji tvrde da nijesu učili tokom formalnog obrazovanja o 90-im, kako se izjasilo 62,6 odsto ispitanika“, istakao je Suljević.

Na pitanje da li su čuli za antiratni pokret 90-ih u Crnoj Gori, nešto manje od polovine ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok 43,2 odsto nije upoznato sa tim.

Upitani da li ideologije i politike koje su dovele do ratnih sukoba i zločina tokom 90-ih žive i danas u Crnoj Gori, 54,7 odsto ispitanika smatra da te ideologije i politike i dalje žive u Crnoj Gori. Istraživanje je pokazalo da 22,5 odsto ispitanika vjeruje da one više nijesu prisutne, dok 22,8 odsto nema stav ili odbija da na to pitanje odgovori.

Prema rezultatima istraživanja, 71,8 odsto ispitanika smatra da je Crna Gora učestvovala u ratovima 90-ih, dok se 16,7 odsto izjasnilo da nije učestvovala, a 11,5 odsto nema stavu o tom pitanju ili odbija da odgovori.

Suljević je kazao da, kada je u pitanju napad na Dubrovnik u oktobru 1991. godine, oko četri petine ispitanika zna za napad na Dubrovnik iz tog perioda.

„Na pitanje da li je napad na Dubrovnik bio opravdana vojna akcija, većina onih koji su čuli smatra da nije, odnosno 57,7 odsto ispitanika“, kazao je Suljević.

Kako je rekao, nešto manje od jedne petine to vidi kao opravdanu akciju, dok skoro jedna četvrtina nema stav ili odbija da odgovori na to pitanje.

Suljević je rekao da, prema rezultatima istraživanja, većina ispitanih ne zna koliko crnogorskih građana je poginulo u tom napadu, a blizu trećine ispitanika procjenjuje da je broj poginulih bio između 50 i 100, a oko 25,9 odsto smatra da je više od 100 poginulih.

Saradnica na programima u CGO-u Ivana Matanović kazala je da 49,7 odsto ispitanika, na pitanje da li je na prostoru Crne Gore bilo ratnih zločina, 49,7 odsto odgovorilo potvrdno, dok 23,4 odsto vjeruje da ih nije bilo.

„Među ispitanicima koji vjeruju da je na teritoriji Crne Gore bilo ratnih zločina, najviše njih zna za zločin u Štrpcima i to 22,9 odsto, zatim zločin u Bukovici 22,5 odsto i za logor Morin, odnosno 18 odsto“, dodala je Matanović.

Ona je rekla da slijede sučaj deportacija 10,7 odsto, pa Kaluđerski laz 10,1 odsto, a najmanje ispitanika upoznato je sa slučajem porodice Klakuh i to svega 5,3 odsto.

Matanović je rekla da je, na pitanje da li znaju šta se desilo u Srebrenici jula 1995. godine, 83,4 odsto ispitanika odgovorilo da zna, od čega 65 odsto navodi da je u Srebrenici tada počinjen genocid.

Kako je navela, 18,5 odsto ispitanika je navelo da se u Srebrenici nije dogodio genocid i smatraju da se dogodio zločin ili to vide kao rat i stradanje.

„Vrlo mali procenat njih prepoznaje progon nesrpskog stanovništva, što može ukazati na različite percepcije događaja ili nedostatak informacija“, dodala je Matanović.

Ona je navela da 63,3 odsto ispitanika podržava odluku Vlade Crne Gore o podršci Rezoluciji Ujedinjenih nacija o međunarodnom danu sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici, dok je 16,5 odsto ne podržava.

Prema rezultatima istraživanja, blizu 70 odsto ispitanika je čulo za akciju Oluja, dok preko petine nije upoznato sa tim događajima.

„Oko 80 odsto ispitanika koji su čuli za operaciju Oluja smatra da je ona bila udruženi zločinački poduhvat, kako je navedeno u presudi Haškog suda“, navela je Matanović.

Kako je rekla, 49,4 odsto je čulo za slučaj Lora, dok 40 odsto nije upoznato sa njim, a ostali odbijaju da odgovore.

Matanović je rekla da 86.8 odsto ispitanika zna za NATO intervenciju na Saveznu republiku Jugoslaviju 1999. godine, dok većina ispitanika ne zna broj poginulih u Crnoj Gori tokom NATO bombardovanja.

Upitani smatraju li da se Crna Gora suočila sa svojom vratnom prošlošću iz 90-ih, 40,9 odsto ispitanika smatra da nije, dok 29,6 odsto vjeruje da jeste, a 29,5 nema stav ili odbija da odgovori.

„Više od polovine ispitanika, odnosno 53,3 odsto, podržava procesu suočavanja sa ratnom prošlošću 90-ih u Crnoj Gori, 22,2 odsto ne podržava takav proces, dogled 24,5 odsto nema stav ili odbija da odgovori“, rekla je Matanović.

Ona je navela da 62,1 odsto ispitanika podržava regionalnu saradnju u istraživanju i procesuiranju ratnih zločina 90-ih.

„Osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, odnosno Rekoma, podržava 57,5 odsto ispitanika, a protiv ove inicijative 17,6, dok 24,9 odsto nema stav ili odbija do odgovori“, kazala je Matanović.

Ona je navela da više od polovine ispitanika ne zna koliko se građana Crne Gore i dalje vode kao nestali tokom ratova 90-ih.

Suljević je, govoreći o položaju institucija i drušvenih subjekata i njihovog zalaganja za tranzicionu pravdu i soočavanje s prošlošću, kazao da istraživanje pokazuje da Vlada, predsjednik države i Skupština imaju najviše negativnih ocjena, koje znače da se ne zalažu za tranzicionu pravdu

On je kazao da Vlada i predsjednik države imaju po 42,3 odsto negativnih ocjena, a Skupština od 41,9 odsto.

„Kada su u pitanju pravosudni organi, pretežno negativno ocjene imaju tužilaštvo i sudstvo, a policija je slično ocijenjena“, dodao je Suljević.

Kako je kazao, NVO i mediji imaju najviše pozitivnih ocjena.

„NVO 28,6 odsto pozitivnih ocjena i mediji najviše sa 31,2 odsto“, dodao je Suljević.

„Svega 36,2 odsto, odnosno 37,3 odsto, vidi NVO i medije kao one koji se ne zalažu za trazicionu pravda“, dodao je Suljević.

On je kazao da vjerske zajednice imaju 40,8 odsto negativnih i 30,2 odsto pozitivnih ocjena, dok Akademska zajednica ima 42,8 odsto negativnih i 27,1 odsto pozitivnih ocjena.

Govoreći o političkim partijama i koalicijama i njihovom zalaganju za suočavanje s prošlošću, najveći procent negativnih ocijena imaju Albanski forum, Forca, Hrvatska građanska inicijativa i Demokratska unija Albanaca.

„Više od polovine ispitanika i ispitanica smatra da se ove partije ne zalažu za tranzicionu pravdu“, rekao je Suljevć.

Kako je naveo, najviše pozitivnih ocijena imaju Bošnjačka stranka, Demokratska partija socijalista, Pokret Evropa sad i Evropski savez.

Suljević je kazao da je, o izvještavanju medija u Crnoj Gori o ratnim zločinima iz 90-ih, većina ispitanika skeptično u pogledu objektivnosti, dok svega 23,9 odsto smatra da je to izvještavanje objektivno.

„Ovi podaci, nažalost, ukazuju da postoji nizak nivo povjerenja u medijsko predstavljanje teme 90-ih“, naveo je Suljević.