Oliver Piper  [ DW ]

02. 02. 2025. 00:41

Izbori u Nemačkoj: Koga će birati gastarbajteri?

Uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj 23. februara, sve stranke nastoje da pridobiju naklonost građana, ali čini se da u jednom – i to sve većem – segmentu biračkog tela to ni ne pokušavaju. Jer, sada već oko 7,1 milion građana Nemačke stranog porekla ima pravo glasa, što znači da je svaki osmi birač u zemlji upravo iz te grupe.

Tradicionalno, oni ređe izlaze na birališta od „domaćih" Nemaca, ali sociološkinja Friderike Remer iz Nemačkog centra za istraživanje integracija i migracija učestvovala je u istraživanju koje je pokazalo određene promene. Osobe stranog porekla nekada su bile prilično lojalne jednoj stranci, ali to se menja:

„Stranka sa najvećim potencijalom u svim grupama je SPD. Ali sada oko 20% birača stranog porekla može da zamisli da glasa za AfD. No, ako ih pitate koja bi stranka mogla kompetentno da reši njihove probleme, oni češće nego ‘domaći' odgovaraju da to nije nijedna stranka."

Kod potomaka gastarbajteraSavez Sare Vagenkneht i Levica su takođe popularniji od proseka, dok zaZelene među njima nema mnogo razumevanja. Takođe, specifičnost birača stranog porekla jeste što ih više muče strah od siromaštva i socijalnog pada. „Kada je reč o brigama za sopstvenu materijalnu situaciju, penziju ili stambeno pitanje, osobe stranog porekla osećaju se ugroženije nego oni bez takvog porekla", kaže Remer.

Niste vi problem, nego ovi novi koji dolaze…

Zanimljivo je da se ove osobe takođe više plaše da će postati žrtve zločina. Razlog može biti i to što ređe žive u „boljim kvartovima" gradova, ali upravo tu temu populistički AfD nastoji da iskoristi. „Ta stranka je veoma vešta u obraćanju određenim podgrupama birača stranog porekla kako bi ih privukla svojoj politici. Pre svega se obraćaju doseljenicima koji su duže u Nemačkoj, a dolaze s Bliskog istoka, iz Severne Afrike ili Turske, šaljući im poruku: vi niste problem, problem su ovi ‘novi' koji dolaze. To je naročito vidljivo na društvenim mrežama."

S tim se teško slaže Junus Ulusoj iz Fondacije Centra za istraživanje Turske i integracija: „To je u najboljem slučaju marginalna grupa. Kada čujem izjave AfD-a o migrantima i islamu, ne mogu da zamislim da ta stranka u turskoj zajednici može dobiti značajniju podršku." Možda jedino među osobama turskog porekla koje su i same kritične prema islamu, koje su u potpunosti prihvatile nemački način života i čiji su preci došli u ovu zemlju pre više decenija.

Sve manje nemačkih građana turskog porekla glasa na izborima

U prošlosti su osobe turskog porekla najčešće glasale za socijaldemokrate. Razlog leži u levičarskoj tradiciji koju su često doneli iz svoje domovine, ali i u podršci koju su dobijali od nemačkih sindikata u vreme stabilnih i dugoročnih radnih odnosa. Međutim, ta lojalnost sve više slabi, a sve je više onih koji uopšte ne izlaze na izbore.

„Tu postoji i velika grupa mladih koji se u svakodnevnom životu suočavaju s diskriminacijom i osećajem da ne pripadaju ovde", dodaje Ulusoj. „To ih vređa, a zatim vodi i udaljavanju od politike, do toga da uopšte ne glasaju", kaže poznavalac nemačkih građana turskog porekla. U stvari, cela politika uglavnom se bavi nedostacima i problemima, umesto da više govori o pozitivnim promenama i da stvori osećaj prihvaćenosti i za ove građane.

Nemci, ali ipak i Rusi

Istraživanje obuhvata i grupu birača koji nisu – a zatim i jesu – „stranog" porekla: etničke Nemce koji su u zemlju došli iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Oni imaju specifičan politički profil.

Pošto su mnogi od njih iz Rusije ili su naklonjeni Moskvi, veliki deo njih oseća se isključenim iz društva nakon ruskog napada na Ukrajinu i podrške Berlina Kijevu, objašnjava istoričar Janis Panajotidis iz Istraživačkog centra za istoriju transformacija pri Univerzitetu u Beču.

Dugo vremena, a delom i iz zahvalnosti Helmutu Kolu koji je organizovao njihov dolazak u Nemačku, ova grupa „stranaca" bila je pouzdan oslonac hrišćanskim demokratama (CDU/CSU). Ali Angela Merkel je to promenila – njena politika otvaranja prema migrantima iz pretežno muslimanskih zemalja bila je nešto što „ruski Nemci" nikako nisu mogli da prihvate.

Njihovi desničarski, pa čak i ekstremno desničarski stavovi, često se poklapaju s politikom AfD-a: „AfD je najaktivnija stranka kada je reč o pridobijanju doseljenika iz Rusije", procenjuje Panajotidis. S dobrim rezultatima – tu je i sklonost „politici čvrste ruke", kakvu su poznavali u SSSR-u, a naročito kada je reč o migrantima. Jer ni oni se ne osećaju potpuno prihvaćenima u Nemačkoj: „Baš zbog sopstvene nesigurnosti protive se svakom doseljavanju, posebno iz muslimanskih zemalja."

Ili – ili

CDU/CSU pokušava ponovo da se obrati ovoj grupi bivših doseljenika, ističući da su mnogi od njih sada u poodmaklim godinama i da im je pitanje penzije sve važnije. Međutim, očigledno s ograničenim uspehom, jer su toj grupi i dalje važnija druga pitanja, posebno odnos prema Rusiji. Zbog toga AfD pažljivo bira reči kada se govori o podršci Ukrajini, dok ih dodatno privlači i otvorena podrška poboljšanju odnosa s Kremljom, koju zagovara Sara Vagenkneht.

„Ranije su mnogi koji su došli iz bivšeg Sovjetskog Saveza glasali za Levicu, ali većina njih sada prelazi ka Savezu Sare Vagenkneht. Ako ta stranka opstane, imaće veliki potencijal ne samo među post-sovjetskim biračima, već i među onima koji ne žele da se svrstaju uz ekstremnu desnicu, što može odbiti birače stranog porekla", smatra stručnjak iz Beča.