dw.com  [ DW ]

02. 02. 2025. 00:40

Turske firme se nadaju unosnim poslovima na obnovi Sirije

Od početka građanskog rata u Siriji, Turska je primila više od tri miliona sirijskih izbeglica. Najveći broj zabeležen je 2021. godine, kada ih je u zemlji bilo registrovano oko 3,8 miliona. Trenutno ih je oko 2,9 miliona. Prema rečima turskog ministra unutrašnjih poslova Alija Jerlikaje, između 2016. i 2024. oko 730.000 Sirijaca vratilo se u svoju domovinu.

Od početka protesta protiv Asadovog režima 2011. godine turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jasno je stao na stranu sirijske opozicije. Ona je svoj rad nastavila iz egzila u Turskoj, a turska privreda imala je koristi od izbeglica kao jeftine radne snage. Sirijskim studentima omogućeno je obrazovanje na turskim univerzitetima.

Uprkos brojnim političkim i ekonomskim krizama u Turskoj, Ankara je nastavila da podržava sirijsku opoziciju, čak i kada se javno mnjenje u zemlji promenilo, a otpor prema sirijskim izbeglicama porastao. Nakon 14 godina, Erdogan sada želi da ubere plodove svojih napora.

Turske firme očekuju unosne poslove

Prema rečima Abdalaha Al Dardarija, regionalnog direktora Programa UN za razvoj (UNDP) za arapske države, bruto domaći proizvod Sirije smanjen je sa 62 milijarde dolara na samo osam milijardi. Siromaštvo je poraslo sa 12 na 65 odsto. Prema njegovim rečima, obnova će koštati oko 400 milijardi dolara.

S obzirom na taj ogroman izazov, na Ankaru se gleda kao na ključnu zemlju u obnovi Sirije. Turska vlada već ima dobre odnose s novim vlastima u Damasku i nada se da će se uključiti u sektore kao što su energetika, industrija čelika, građevinarstvo, proizvodnja tekstila i nameštaja, u hemijsku industriju i industriju prehrambenih proizvoda.

Mustafa Gultepe, predsednik Udruženja turskih izvoznika (TİM), naglašava pre svega potrebu za humanitarnom pomoći. „Sirija je društveno i ekonomski na dnu, a gotovo trećina stanovništva izbegla je u inostranstvo. Za obnovu političke stabilnosti biće potrebno mnogo vremena. Zbog toga turska privreda najpre mora da se fokusira na pomoć u obnovi neophodne infrastrukture u Siriji", kaže Gultepe i dodaje: „Šta god našem komšiji treba, rado ćemo mu pružiti."

Turski izvoz uprkos ratu

Pre početka građanskog rata, obim trgovinske razmene između Turske i Sirije iznosio je milijardu i po američkih dolara, a cilj je bio povećanje na pet milijardi. Međutim, nakon što je Erdogan stao na stranu opozicije, odnosi s Asadovim režimom su se pogoršali, a taj cilj postao nedostižan.

Ipak, ekonomski odnosi nisu u potpunosti prekinuti. Između 2021. i 2023. godine turski izvoz u Siriju premašio je dve milijarde američkih dolara godišnje. Prošle godine najviše su izvezeni proizvodi kao što su žitarice, hemijski proizvodi, elektronika, čelik i morski plodovi.

Gultepe veruje da će, nakon formiranja stabilne vlade u Siriji, ekonomski odnosi značajano porasti.

Potencijal turske industrije

Turska industrija čelika takođe vidi veliki potencijal u obnovi Sirije. Vejsel Jajan, generalni sekretar Udruženja turskih proizvođača čelika, procenjuje da će za obnovu biti potrebno između dva i tri miliona tona čelika. Taj materijal je ključan za infrastrukturu, a geografska blizina Turske i njene čelične industrije omogućava logističke prednosti i uštede. Velika čeličana u Iskenderunu udaljena je samo 400 kilometara od Sirije.

Iako turske kompanije vide veliki potencijal na sirijskom tržištu, trenutno su još uvek oprezne. Planirano je da se novi projekti pokrenu na proleće, pod uslovom da privremena vlada do tada obezbedi određenu stabilnost. U prvoj fazi, turske firme planiraju da sarađuju s lokalnim partnerima, posebno onima koji imaju dobre odnose s novim režimom. Ti partneri će služiti kao most i smanjiti rizike za turske investitore.

Murat Akjuz, predsednik Istanbulske grupe izvoznika hemijskih proizvoda, smatra da su povratnici u Siriju važni partneri za turske firme. „Oni poznaju i tursko i sirijsko tržište, i mogu da posluže kao veza između dve zemlje", kaže Akjuz.

Problemi s carinama

Turska vlada pokazuje veliko interesovanje za brzo obnavljanje ekonomskih odnosa. Ministar energetike Alparslan Bajraktar uskoro će posetiti Damask, kako bi istražio mogućnosti saradnje u oblasti energetike. Ministar trgovine Omer Bolat već je poslao svog zamenika Mustafu Tuzčua u Damask na pregovore – što je rezultiralo brojnim sporazumima koji bi trebalo da olakšaju trgovinu i investicije između dve zemlje.

Međutim, najnovije carinske mere privremene sirijske vlade predstavljaju problem za turske izvoznike i umanjuju njihova očekivanja. Ujednačavanjem carinskih procedura na svim granicama, carine na turske proizvode porasle su za čak 500 procenata, što značajno smanjuje konkurentnost turskih proizvoda na sirijskom tržištu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku