Oliver Piper  [ DW ]

05. 06. 2025. 07:20

U senci rata u Gazi: Antisemitizam u Nemačkoj gotovo udvostručen

„Jedna Jevrejka, majka dvoje dece, na sledeći način opisala mi je pre nekoliko meseci posledice koje trpi u svakodnevnom životu: ’Sve strategije koje smo osmislili za suočavanje s antisemitizmom u svakodnevici od 7. oktobra 2023. godine da više uopšte ne funkcionišu’“, ispričao je Benjamin Štajnic, direktor Centra za istraživanje i informisanje o antisemitizmu (RIAS), prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja te organizacije u Berlinu.

RIAS-ove kancelarije za prijavu zabeležile su tokom prošle godine 8.627 antisemitskih incidenata. To povećanje od 77 odsto odnosu na 2023. godinu je zabrinjavajuće: pre dve godine bilo je u proseku 13 antisemitskih incidenata dnevno, dok ih je 2024. bilo skoro 24 – gotovo duplo više. Nakon terorističkog napada palestinske militantno-islamističke grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. i rata u Gazi koji je usledio, broj antisemitskih incidenata u Nemačkoj naglo je porastao.

„Zbog rata u Gazi i nepodnošljivog stradanja palestinskog civilnog stanovništva, podrška izraelskoj vladi opada i u Nemačkoj“, kaže Štajnic. Tužna posledica: „Nikada do sada nismo zabeležili više antisemitskih incidenata na ulici, u obrazovnim ustanovama, na mestima sećanja ili na internetu, nego u 2024. godini.“

Više napada na pojedince

Broj antisemitskih incidenata usmerenih direktno protiv jevrejskih ili izraelskih pojedinaca porastao je na 1.309. Na primer, u decembru u Saksoniji, jedna žena čitala je poruke na hebrejskom na svom telefonu, nakon čega ju je grupa ljudi vređala i pretila joj uzvikujući „Zig hajl“. Za pogođene osobe takvi događaji posebno su zastrašujući.

„Opasnost da neko bude napadnut kao Jevrejin ili Jevrejka u Nemačkoj objektivno je porasla nakon 7. oktobra, a ipak se čini da rasprave o tome šta se smatra antisemitskim izjavama zauzimaju više prostora nego empatija prema pogođenima“, kritikuje Štajnic.

Biti solidaran sa žrtvama antisemitizma i izraelskim žrtvama nakon 7. oktobra ne kosi se „sa saosećanjem s onim što preživljavaju ljudi u Gazi i kritiku izraelske vlade zbog njenog delovanja“, kaže on.

RIAS je zabeležio i osam slučajeva ekstremnog nasilja tokom prošle godine. Na primer, 5. septembra 2024. u Minhenu, na godišnjicu napada na Olimpijadu 1972. godine, jedan osumnjičeni islamista više puta je pucao na izraelski generalni konzulat i Centar za dokumentaciju nacizma. Dve osobe su zadobile lakše povrede. Osamnaestogodišnji počinilac iz Austrije smrtno je ranjen u razmeni vatre s policijom.

„Borba protiv antisemitizma zadatak je čitavog društva“

„Mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj se normalizovala na sramotnom nivou“, kaže Feliks Klajn, poverenik nemačke vlade za jevrejski život i borbu protiv antisemitizma. Incidenti pogađaju sve sfere života: „Na fakultetima, gde se pojavljuju grafiti i dele antisemitske nalepnice, na demonstracijama, gde se ponašanje Izraela poredi s nacistima, a žene vređaju kao ’jevrejske ku*ve’.“

Borba protiv mržnje prema Jevrejima mora biti sveobuhvatna, kaže Klajn. Pristup koji se oslanja na pojedinačne mere nije dovoljan. Umesto toga, borba protiv antisemitizma mora se shvatiti kao zadatak čitavog društva. On kritikuje „kolektivno pripisivanje odgovornosti za ono što se dešava u Pojasu Gaze. Jevreji i Jevrejke odjednom moraju da se pravdaju za te događaje, iako su nemački državljani“.

Osećaj nesigurnosti među jevrejskim studentima

Jedan od najšokantnijih antisemitskih napada prošle godine bio je slučaj jevrejskog studenta Lahava Šapire, koji je početkom februara brutalno pretučen prilikom izlaska iz bara u Berlinu i morao je na operaciju zbog višestrukih preloma u predelu lica. Počinilac, tadašnji kolega s fakulteta, kasnije je osuđen na tri godine zatvora.

Ron Dekel, predsednik Saveza jevrejskih studenata Nemačke, kaže: „Mnogi jevrejski studenti više se ne osećaju bezbedno na univerzitetima, i to nije prazna floskula.“ Dekel zato zahteva uvođenje funkcije poverenika za antisemitizam na svim univerzitetima, a incidenti moraju biti prijavljeni, analizirani i procesuirani. „Radi se o tome da studiramo ono što nas interesuje, a ne nešto tamo gde smo bezbedni. Univerziteti moraju konačno da prestanu da tolerišu antisemitizam – više ne sme da se izbegava odgovornost.“

Ogroman porast broja incidenata u školama

Godišnji izveštaj pokazuje i rekordan porast od skoro 2.000 antisemitskih izjava na internetu – skoro svaki četvrti prijavljeni incident desio se onlajn: putem elektronske pošte, poruka preko aplikacija ili komentara na društvenim mrežama. Sa 544 slučaja, RIAS je takođe zabeležio najveći broj antisemitskih incidenata sa desno-ekstremističkom pozadinom do sada. U školama je broj incidenata takođe značajno porastao – registrovane su 284 prijave.

Prilikom predstavljanja izveštaja, direktor RIAS-a Štajnic odbacio je i kritike izraelskog novinara Itaja Mašijaha, koji je u jednoj studiji optužio RIAS da „preteruje u prikazivanju antisemitskih incidenata“ i da preširoko tumači pojam „antisemitizam povezan sa Izraelom“. Štajnic je na kraju pozvao na zatvaranje pravnih rupa: „Zabrana poziva na uništenje države članice UN i reforma zakona o podsticanju mržnje, koja bi jasno imenovala antisemitske i rasističke izjave.“