Šabnam fon Hajn  [ DW ]

17. 06. 2025. 07:33

Iran: Civili nemaju gde da se sklone

Brojni video-snimci iz Teherana koji kruže društvenim mrežama ili su poslati direktno rođacima u inostranstvo, prikazuju kilometre saobraćajnih gužvi na auto-putevima. Svako ko može, pokušava da napusti grad. Ispred benzinskih pumpi formiraju se dugački redovi, a gorivo postaje deficitarna roba.

„Teško je poverovati, usred smo rata“, javljaju očevici. „Ne znate kada — i još gore — ne znate gde bi sledeća raketa mogla da padne.“

Izraelska vojska je prošlog petka, 13. juna, pokrenula napad na Iran u pokušaju da poremeti iranski nuklearni program. Bombardovani su iranski nuklearni objekti, objekti za proizvodnju i održavanje raketa, kao i naftna i gasna polja. Pored toga, nuklearni naučnici i oficiri Revolucionarne garde ciljano su ubijani u svojim domovima. Iran je odgovorio raketnim napadima koji su pogodili nekoliko izraelskih gradova. Do ponedeljka ujutru, broj žrtava u Izraelu porastao je na najmanje 24, prema podacima lokalnih vlasti. Skoro 600 drugih ljudi je ranjeno.

Za razliku od izraelskih gradova, u iranskoj prestonici s preko 15 miliona stanovnika nema skloništa od vazdušnih napada. Mnoge mete pogođene u Teheranu od petka nalaze se u srcu urbanih područja. Iran takođe nema skloništa, niti sisteme za rano upozoravanje ni u ostatku zemlje.

Prema rečima portparola iranskog Ministarstva zdravlja Hoseina Kermanpura, 224 osobe su poginule u izraelskim napadima do nedelje popodne. Više od 1.200 drugih je ranjeno i nalazi se u bolnicama širom zemlje. Više od 90 odsto njih su civili. Informacije koje su dale strane u sukobu trenutno ne mogu biti nezavisno proverene.

Bespomoćni civili

„Iranski civili našli su se u unakrsnoj vatri“, rekla je iransko-američka analitičarka Holi Dagres. Ona je viša saradnica Vašingtonskog instituta, i u nedelju je za DW ukazala koliko je važno prepoznati težak položaj „nemoćnih, običnih Iranaca“ – onih ljudi „koji nemaju sirene za vazdušnu opasnost da ih upozore“.

Dagres je naglasila: „Iranci su trenutno duboko šokirani i uplašeni. Ujedno su i ljuti, jer su usred svega toga. Oni 46 godina žive u Islamskoj Republici koja u suštini vodi rat protiv sopstvenog naroda. Ova situacija je rezultat odluka režima koji ljudi više ne žele. Ali, iako su civilne žrtve u porastu, Iranci ne žele rat, niti krvoproliće. U ovoj situaciji potpuno su nemoćni.“

Mnogi ne znaju kako da se zaštite ili gde da pobegnu. Fatemeh Mohadžerani, portparolka iranske vlade, savetovala je stanovništvo u nedelju na državnoj televiziji da potraži sklonište u stanicama metroa, džamijama i školama. „Obezbedićemo da im to bude dostupno 24 sata dnevno.“ Ta izjava izazvala je talas negodovanja na društvenim mrežama. Mnogi iranski korisnici, neki još uvek aktivni pod svojim pravim imenima, pitali su: „Koje škole ili džamije su ikada građene kao skloništa od raketa?“

„Ovo nije rat između iranskog i izraelskog naroda – i mora se završiti što je moguće pre“, napisao je sociolog Mehrdad Darvišpur za DW. On je profesor na Univerzitetu Melardalen u Švedskoj, i naglašava: „Jedini način da se spreči dalje nekontrolisano razaranje u ovom ratu, jeste da svi koji su posvećeni miru i demokratiji izvrše globalni pritisak da se zaustave izraelski napadi i primora Iran na pregovore.“

„Evakuišite se“

Strah i bespomoćnost među iranskim stanovništvom nastavljaju da rastu. U ponedeljak ujutru, izraelski ministar odbrane Izrael Kac zapretio je direktnom odmazdom protiv iranske prestonice nakon noćnih iranskih napada u kojima je u Izraelu poginulo više ljudi: „Narod Teherana će platiti cenu – i to uskoro“, napisao je Izrael Kac. Međutim, nekoliko sati kasnije, Kac je kvalifikovao svoju izjavu: „Želim da razjasnim očigledno: Ne postoji namera da se nanese šteta narodu Teherana – kao što ubilački diktator čini narodu Izraela“, objasnio je.

„Građanima Teherana kažemo: ’Evakuišite se! I preduzimamo akcije’“, upozorio je u ponedeljak izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Međutim, nema informacija o tome gde bi ljudi trebalo da beže i gde bi zaista mogli da budu bezbedni.