Nina Verkhojzer  [ DW ]

22. 06. 2025. 08:31

Novi ciljevi NATO – može li Nemačka da ih ostvari?

Čak i pre samita NATO u Hagu (24. i 25. jun) jedno je jasno: ambiciozni ciljevi Alijanse zahtevaće mnogo od Nemačke. Iako je kancelar Fridrih Merc (CDU) najavio da će obezbediti sva potrebna finansijska sredstva kako bi Bundesver postao najjača konvencionalna vojska u Evropi, novi ciljevi NATO poprilično su zahtevni: plan je da države-članice izdvajaju pet odsto svog BDP za odbranu. Do sada je cilj bio dva procenta – toliko Nemačka trenutno izdvaja.

Tramp: Evropljani moraju više da doprinesu

Američki predsednik Donald Tramp prvi je izneo cilj od pet procenata. To je pre svega bio zahtev upućen evropskim saveznicima. Zapretio je da, ukoliko nastave da izdvajaju tako malo, neće moći da računaju na američku pomoć. Činjenica je da su SAD 2024. godine pokrivale čak dve trećine svih odbrambenih izdataka članica NATO.

U mnogim evropskim zemljama Trampov zahtev dočekan je sa skepticizmom: pet odsto se smatra preteranim. U 2024. godini neke zemlje su bile daleko i od cilja od dva odsto. Nekoliko dana pred samit, generalni sekretar NATO Mark Rute objavio je da će Alijansa 2025. ispuniti cilj od dva procenta.

Ali, to je samo međukorak na putu ka još većim izdacima. Na samitu u Hagu, cilj od pet procenata trebalo bi da bude proglašen novom smernicom. Nemačka vlada podržava formulu koju je predložio Rute: 3,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo bi da ide na odbranu, a 1,5 odsto na infrastrukturu koja takođe može biti relevantna za odbranu – poput železničkih pruga, mostova ili luka. Ukupnih pet procenata trebalo bi da bude postignuto do 2032. godine.

Skoro polovina državnog budžeta za odbranu?

Za Nemačku, s njenom snažnom ekonomijom, to bi bila ogromna suma. Iznosila bi, procenjuje se, 225 milijardi evra godišnje. Ukupan državni budžet prošle godine iznosio je 476 milijardi evra.

Iako kancelar Merc naglašava da su važnije sposobnosti vojske nego procenti, među njegovim koalicionim partnerima, socijaldemokratama, ne dele svi to mišljenje: „Smatramo da je iracionalno određivati izdvajanja za vojsku na osnovu BDP“, napisala je grupa levičarski orijentisanih članova SPD-a u svom manifestu za očuvanje mira u Evropi. Za to „nema bezbednosno-političkog opravdanja“. I deo opozicije iznosi oštre kritike.

S obzirom na pretnju koju predstavlja Rusija, stručnjaci Bundesvera vide dobre razloge za ulaganje više novca u oružane snage, koje su decenijama bile zanemarene. „Ne radi se o tome da se udovolji Amerikancima ili da se popune knjige narudžbina vojne industrije, već je u nacionalnom interesu Nemačke da bude sposobna da se brani“, kaže u intervjuu za DW ekspertkinja za bezbednost Ajlin Matle iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). Nemačka vlada mora građanima da objasni zašto je to neophodno, smatra Matle i dodaje da je pet odsto BDP „ludačka suma“.

Pistorijus: „To će biti veliki poduhvat“

Pored finansija, na samitu će se diskutovati i o vojnim kapacitetima. Potrebne su dodatne trupe u Evropi – kao signal snage prema Rusiji, ali i zbog najave američkog predsednika Donalda Trampa da će smanjiti prisustvo SAD u Evropi.

Šta to znači za Bundesver? Potrebno je između 50.000 i 60.000 dodatnih vojnika, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) početkom juna u Briselu. Tamo su ministri odbrane NATO već utvrdili nove ciljeve, čiji su detalji tajni, ali je Pistorijus najavio formiranje i potpuno opremanje novih velikih jedinica. „To će biti veliki poduhvat“, rekao je ministar. U planu je formiranje pet do sedam novih brigada, sa po 5.000 vojnika, tenkovima, artiljerijom i odgovarajućom logistikom.

Ponovno uvođenje vojne obaveze? Možda kasnije…

Ostaje nejasno kako Bundesver narednih godina planira da regrutuje desetine hiljada dodatnih profesionalnih vojnika. On trenutno ima oko 182.000 vojnika i aktivno traži nove. „Imamo dobre brojke kada je reč o prijavama, zapošljavanju i interesovanju. To ohrabruje“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane početkom juna. Ipak, broj vojnika je u poslednjim godinama opadao, uprkos svim naporima.

Jedan od načina za povećanje broja vojnika moglo bi biti ponovno uvođenje vojne obaveze, koja je suspendovana 2011. godine. Ali za sada, to nije u planu. Koalicioni partneri SPD i demohrišćani (CDU/CSU) su se dogovorili: „Uspostavićemo novu, atraktivnu vojnu službu, baziranu na dobrovoljnosti“, navodi se u koalicionom sporazumu. Reč „regrutacija“ se u njemu ne pominje.

Nedostaju kasarne i instruktori

Zbog povećanih zahteva NATO, unutar CDU i CSU sve su glasniji zahtevi da se ponovo uvede vojna obaveza. Ali, kancelar Merc to koči. Zasad ostaje sve kako je dogovoreno koalicionim sporazumom. „Moramo pažljivo da razmotrimo da li su programi za povećanje atraktivnosti i dobrovoljno učešće dovoljni. Ako ne budu – moraćemo vrlo brzo da razgovaramo o dodatnim koracima“, rekao je kancelar.

S tim se slaže i ministar Pistorijus: „Vojna obaveza nam sada ne bi pomogla, jer nemamo kapacitete – ni u kasarnama, ni što se tiče obuke. Zato prvo moramo da povećamo te kapacitete. Do tada važi princip dobrovoljnosti.“

Ko će nadoknaditi moguće povlačenje američkih trupa?

Da li će model dobrovoljnog služenja vojske moći dugoročno da funkcioniše? Ekspertkinja za bezbednost Matle smatra da će taj model brzo biti doveden u pitanje, posebno ako SAD zaista povuku trupe iz Evrope.

Trampova administracija već je najavila moguće povlačenje. Detalji se očekuju nakon samita NATO. Tada bi karte mogle biti nanovo promešane, kaže Matle. „Tada će se Evropljani, a samim tim i Nemačka, suočiti s pitanjem kako žele to da nadoknade.“ Ipak, čak i ako zatreba znatno više trupa u Evropi, „nije baš verovatno da će Nemačka u narednim godinama moći da obezbedi znatno više vojnika“.