Dijana Roščić  [ DW ]

04. 11. 2025. 07:42

Jad Vašem identifikovao pet miliona žrtava Holokausta

Posle sedam decenija, Memorijalni centar žrtava Holokausta Jad Vašem u Jerusalimu dostigao važnu prekretnicu: pet miliona Jevreja ubijenih u Šoiima svoje ime.

„Nacisti nisu samo hteli da ih ubiju, već i da izbrišu trag njihovog postojanja. Identifikujući pet miliona imena, vraćamo im ljudski identitet i osiguravamo da ostane sećanje na njih“, rekao je Aleksander Avram, koji 37 godina vodi centralnu bazu podataka sa imenima žrtava Holokausta Memorijalnog centara Jad Vašem za.

„Dostizanje pet miliona imena je i prekretnica i podsetnik na našu još uvek neispunjenu obavezu“, rekao je Dani Dajan, predsednik Jad Vašema.

„Iza svakog imena stoji jedan život – dete koje nikada nije odraslo, roditelj koji se nikada nije vratio, glas koji je zauvek utihnuo. Naša je moralna dužnost da obezbedimo da svaka žrtva ostane u sećanju, kako niko ne bi ostao u tami anonimnosti.“

Jad Vašem procenjuje da oko milion žrtava još uvek nije identifikovano i verovatno nikada to neće ni biti.

Dostupno onlajn na šest jezika

Imena su zabeležena u bazi podataka Jad Vašema koja je dostupna onlajn na šest jezika. Uz pomoć varijanti imena i mesta, kao i posebno razvijenih algoritama, baza sadrži i stotine hiljada ličnih dosijea iz arhivskih izvora, koji govore o životu i sudbini pojedinačnih žrtava. Tokom godina, baza podataka je pomogla nebrojenim porodicama da pronađu izgubljene rođake.

Memorijalni centar Jad Vašem je još u maju 2014. objavio da je razvio sopstveni softver koji koristi veštačku inteligenciju. Tako se analiziraju stotine miliona arhivskih dokumenata, čije je ručno istraživanje ranije bilo preobimno. Procenjuje se da bi tako moglo biti pronađeno još oko 250.000 imena.

Potraga za imenima je globalna kampanja. Jad Vašem sarađuje sa jevrejskim zajednicama, arhivima, genealogijskim društvima i istraživačkim institucijama širom sveta. Istorijski dokumenti predstavljaju još jedan važan izvor, uključujući lična pisma, dnevnike, nacističke dokumente i spiskove deportacija, podatke sa popisa stanovništva, kao i sudske spise sa procesa protiv nacističkih zločinaca i njihovih saradnika.

Stranice svedočenja

Važan izvor su i „Stranice svedočenja“ – formulari na jednoj stranici koje su preživeli, članovi porodica i prijatelji podnosili u znak sećanja na pojedinačne žrtve. Oko 2,8 miliona imena upisano je na ovim stranicama na više od 20 jezika, a nove stranice i danas pristižu. Kolekcija „Stranica svedočenja“ uvrštena je 2013. u UNESCO-ovu listu svetske dokumentarne baštine.

„Stranice svedočenja su simbolični nadgrobni spomenici“, objašnjava Aleksandar Avram. „Većina žrtava Holokausta ostavljena je bez grobova, bez traga – danas se na njih podseća jedino putem stranica svedočenja koje nose njihova imena“

„Ali svako je imao život i priču, jednako stvarnu i dragocenu kao i bilo koja druga“, ističe on. „Nacisti nisu želeli samo da ih ubiju, već i da izbrišu njihovo postojanje. Time što identifikujemo pet miliona imena, vraćamo im ljudski identitet i obezbeđujemo njihovo sećanje.“