Dragan Maksimović  [ DW ]

23. 11. 2025. 09:46

Izbori koje niko nije htio

Višemesečna politička nadmudrivanja oko održavanja izbora u Republici Srpskoj završila su popuštanjem pred odlukama Suda Bosne i Hercegovine i Centralne izborne komisije. Predstavljeni kao izdaja u vladajućem političkom korpusu predvođenom SNSD-om, izbori su odbačeni kao mogućnost nakon što je CIK oduzeo predsednički mandat Miloradu Dodiku, zbog presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja.

Zašto niko ne želi izbore

Zatvorsku kaznu je otkupio, a zabrana političkog delovanja značila je povlačenje sa funkcije.

Nakon što opozicija nije pristala na bojkot izbora, vladajuća koalicija je, plašeći se izbornog preokreta, morala da prihvati igru i na megdan opozicionom kandidatu Branku Blanuši izvuče Sinišu Karana, dojučešnjeg ministra policije RS.

Međutim, paradoks je što suštinski ove izbore ne želi ni vlast ni opozicija. Vlast, jer joj odgovara faktičko stanje sa nedavno izabranom v.d. predsednicom Anom Trišić Babić, koja ovu funkciju obavlja samo tehnički, potpisujući neophodne akte. Opozicija, jer im politička borba godinu dana pre redovnih izbora potpuno ruši koncept. U slučaju pobede njihovog kandidata, borba za redovne izbore naredne godine bila bi znatno oslabljena, jer bi to pretpostavljalo diskreditaciju aktuelnog predsednika.

S druge strane, vladajuća koalicija na čelu sa SNSD-om ima više šanse na tim izborima ukoliko izgubi ove, prevremene.

Uslovna podrška za narednu godinu

U uslovima jalove kampanje u kojoj ništa novo nije viđeno, teško je očekivati veliku izlaznost građana. Većina javnosti veruje da izlaznost neće biti velika, čak i ispod 50 odsto upisanih birača, što bi moglo da znači cementiranje trenutnog stanja.

Ukoliko taj broj bude znatno veći, može se očekivati preokret, što bi opoziciji izbilo adut za borbu na izborima za godinu dana.

„Svakako mislim da treba izaći na izbore i tim danom sve počinje, ne završava. Građansko učešće bi trebalo da bude broj jedan u svim demokratskim zemljama“, „Ništa ne očekujemo. Nećemo ni izlaziti“, „Ništa spektakularno što će se desiti ili neki vid radikalne promene, koliko možda neki očekuju“, „Mislim da će biti veća izlaznost, jer ovo što trpimo 20 godina prevazišlo je sve granice“, rekli su nam Banjalučani pre izbora.

Opozicioni blok koji je podržao kandidata SDS-a, nije se proslavio podrškom u kampanji pa se stiče utisak da je ona bila samo deklarativna, jer će ta usluga biti potrebna nekom drugom iz opozicije na redovnim izborima u oktobru naredne godine.

Slobodni i pošteni izbori

U Republici Srpskoj jutros (23.11.) su otvorena biračka mesta na kojima je 1.264.346 građana upisanih u birački spisak. Na listi je šest kandidata – Dragan Đokanović (Savez za novu politiku), Branko Blanuša (SDS – Srpska demokratska stranka), Siniša Karan (Savez nezavisnih socijaldemokrata – SNSD – Milorad Dodik), Nikola Lazarević (Ekološka partija Republike Srpske), Igor Gašević (nezavisni kandidat), Slavko Dragičević (nezavisni kandidat). Izbori će koštati nešto manje od 6,5 miliona maraka.

Oni koji su zaduženi za praćenje izbornog ciklusa u BiH analizirali su utrošena sredstva u ovoj kampanji i nepravilnosti kojih nije manjkalo. Nepravilnosti su se najviše odnosile na preuranjenu kampanju, kao i propuste u radu lokalnih izbornih komisija.

Osim toga, zabeležena je nepravilnost u radu medija kroz dezinformacije, kao i zloupotreba dece u kampanji, te zloupotreba javnih resursa i govor mržnje. Srpska demokratska stranka i Savez nezavisnih socijaldemokrata najviše su kršili izborna pravila, rekli su u Koaliciji „Pod lupom“, koja godinama prati izborne procese u BiH.

„Sve izborne nepravilnosti odnose se isključivo na ova dva politička subjekta. Mi do ovog trenutka nismo zabeležili da su ostali politički subjekti kršili izborna pravila“, rekao je Hasan Kamenjašević iz ove koalicije. Međutim, činjenica je da se ostali kandidati nisu ni pojavljivali u javnosti.

Predsednik Strateškog odbora Koalicije Vehid Šehić rekao je da u BiH i dalje ne postoje pošteni i slobodni izbori te da je ova kampanja bila specifična zbog kratkih rokova u organizaciji i pronalaženju novčanih sredstava da se izbori uopšte održe.

„Izbori bi trebalo da budu praznik demokratije, što kod nas još nije slučaj“, rekao je Šehić.

20 sekundi

Što se tiče utroška sredstava u kampanji, prema analizi Transparency International-a, kampanja za prevremene izbore koštala je oko 794 hiljade maraka. 651 hiljada odnosi se na kampanju kandidata SNSD-a Siniše Karana, dok je njegov protivkandidat iz SDS-a, Branko Blanuša, imao budžet od oko 142 hiljade maraka.

Zastupljenost na Javnom servisu RS takođe je nesrazmerna, utvrdili su u Transparency International-u.

„U 11 dana kampanje Siniša Karan prikazan je 57 puta, kroz ukupno 2 sata i 20 minuta programa. Branku Blanuši pripalo je svega 20 sekundi“, navode u TI, uz dodatak da se Karan pojavljivao kao ministar i profesor ustavnog prava, dok Blanuša nije imao mogućnost da se pojavi u okviru institucionalnih aktivnosti.

„Ipak, najviše prostora nije dobio nijedan kandidat već Milorad Dodik, koji se u 11 dana kampanje pojavio čak 66 puta, u trajanju od 1 sat i 45 minuta programa“, navode u TI.

Nešto više od 20 hiljada birača glasa putem pošte, a 258 birača moći će da da svoj glas u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u Minhenu, Berlinu, Beču i Beogradu.

Izbore će nadgledati preko 500 posmatrača, kao i OEBS, koji je formirao specijalnu misiju za procenu izbora na zahtev CIK-a. Misija je smeštena u Banjaluci i sastoji se od 11 međunarodnih eksperata iz devet zemalja, kao i dva tima regionalnih analitičara iz četiri zemlje, sa sedištem u Doboju i Istočnom Sarajevu.