Mi.M. [ Nedeljnik.rs ]

Odluka

SAD uvele sankcije NIS-u

Američko ministarstvo finansija donijelo je danas odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), navodi se u odluci Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) dostavljenoj listu "Nedeljnik".

 U odluci se navodi da su sankcije uvedene pod Izvršnom uredbom 14024 koja se odnosi na „blokiranje imovine u pogledu određenih štetnih stranih aktivnosti Vlade Ruske Federacije“.

Takođe, sankcije su uvedene i po Izvršnoj naredbi 13662 — „Blokiranje imovine dodatnih lica koja doprinose situaciji u Ukrajini“.

U odluci se navodi da se sankcije NIS-u uvedene zbog povezanosti sa Gaspromnjeftom. Najveći akcionar NIS-a je Gaspromnjeft, koji drži 50 odsto vlasništva kompanije, dok 6,15 odsto pripada njegovoj majci-kompaniji Gaspromu.

Republika Srbije je vlasnik 29,87 odsto kapitala, a u vlasništvu malih akcionara je 13,98 odsto kompanije.

Prvobitno je Gaspromnjeft kontrolisao 56,15 odsto akcija NIS, ali je zbog sankcija EU, Gasprom kupio 6,15 odsto njenih akcija u NIS-u jer najveća ruska kompanija nije obuhvaćena sankcijama EU, za razliku od Gaspromnjefta.

"Na Trampu da odluči da li će da primjeni sankcije" 

Osim NIS-u, Sjedinjene Američke Države su danas uvele sankcije za 180 kompanija i „sivu flotu“ tankera za naftu ruskog energetskog sektora, što bi moglo biti poslednji pokušaj administracije predsednika Bajdena da oslabi rusku ekonomiju kao odgovor na rat Moskve u Ukrajini, piše Njujork Tajms.

Ovi potezi administracije predsednika Bajdena stavljaju odgovornost na Trampovu administraciju da odluči da li će primeniti sankcije.

„Sjedinjene Američke Države preduzimaju sveobuhvatne mjere protiv ključnog izvora prihoda Rusije za finansiranje njenog brutalnog i nezakonitog rata protiv Ukrajine,“ izjavila je ministarka finansija Dženet L. Jelen.

„Današnjim sankcijama povećavamo rizik povezan sa ruskom trgovinom naftom, uključujući brodarstvo i finansijske transakcije koje podržavaju izvoz ruske nafte.“

Cijene nafte su porasle u petak prije najave sankcija, uslijed zabrinutosti da bi nove restrikcije, zajedno s nepovoljnim vremenskim prilikama u SAD i požarima u Kaliforniji, mogle ograničiti globalne energetske zalihe.

Nove sankcije ciljaju na više od 180 brodova iz ruske „sive flote“ tankera, koje Moskva koristi za zaobilaženje postojećih sankcija na naftu.

Takođe, na crnu listu su stavljeni dva vodeća ruska proizvođača nafte, Gaspromnjeft i Surgutnjeftjegaz, kao i njihove podružnice.

Sankcije se odnose na ruske projekte tečnog prirodnog gasa, ruske energetske zvaničnike i pružaoce usluga koji podržavaju energetsku industriju te zemlje. Takođe, ograničavaju pojedine izuzetke koji su ranije omogućavali bankama da nastave s posredovanjem u ruskim energetskim transakcijama.

Tržišna vrijednost do 1,3 milijarde eura

Kao jedno od mogućih rješenja prethodnih dana se spominjalo da bi država mogla da otkupi akcije NIS-a. Glavni broker u kompaniji “Momentum sekjuritiz”, Nenad Gujaničić procenjuje da bi NIS mogao da košta Srbiju od nekoliko stotina miliona eura do 1,5 milijardi eura.

„Vrijednost NIS, prema cijenama akcija na Beogradskoj berzi, koje su u dva dana pale za oko 10 odsto, spustila se na ispod milijardu eura. Tržišna vrijednost NIS na berzi varira nekoliko posljednjih godina između milijardu i 1,3 milijarde, ali aktuelne cijene akcija na Beogradskoj berzi ne treba da se prihvate zdravo za gotovo“, rekao je Gujaničić nedavno za Betu.

Primjeri Holandije, Rumunije i Bugarske

Profesor i stručnjak za energetiku Petar Stanojević rekao je za "Nedeljnik" da bi otkup ruskog udjela u NIS bio dosta komplikovan.

„Ako dođem pred vaš stan i kažem „ja bih da kupim “, nisam ubijeđen da biste mi ga prodali dobrovoljno. Tako i u ovom slučaju očekujem da druga strana neće biti oduševljena predlogom. Bilo bi dosta teško izvodljivo i skupo“, rekao je Stanojević.

On prenosi da su iskustva evropskih država sa vlasništvom ruskih kompanija bilo različito od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji.

„Imamo tri vrste pristupa. Prvi je, ima jedna Lukoilova rafinerija u Holandiji, gde je Lukoil vlasnik 45 odsto, ipak je manjinski vlasnik, u njoj se ništa ne događa, za nju ne postoje neke ozbiljne sankcije. Imate slučaj Bugarske i Rumunije, gdje Lukoil operiše u obje, i gde oni i dalje rade, s tim da su vlade tih država donele propise koji kažu da će, ako bude neke krize, one preuzeti rukovođenje tim rafinerijama. Treći način postupanja je kao u Njemačkoj i Italiji koje su uvele „prinudnu upravu“, sopstvenu upravu na rafinerijama koje se nalaze na njihovoj teritoriji, s tim da je Italija uvela tu upravu na rafineriju na Siciliji, a Njemačka je podržavila, ekspropisala je jednu jako veliku rafineriju pored samog Berlina“, navodi Stanojević.

Rafinerije u Italiji i Njemačkoj

Dakle, uvele su ih u sopstvenu upravu i podržavile ih. „Ali tu je Lukoil ovu rafineriju na Siciliji prodao, a ove rafinerije u Nemačkoj su pod sudskim sporom. S tim da se u nekim člancima tvrdi da ruska strana stoji jako dobro u tim sporovima, jer ne možete na taj način da im uzimate vlasništvo. Ili će biti neki partnerski dogovor, u našem slučaju, ili se otvara, Srbija dolazi u nezahvalan položaj, jer nemojte zaboraviti da je Srbija direktno zavisna od ruskog gasa, i taj isti NIS ne može da radi ni bez gasa“, kaže Stanojević.