Mi.M. [ Mina bussines ]

ICT najotporniji i najdinamičniji sektor

U prošloj godini bilježi se pad u ICT sektoru, nakon niza godina rasta, ali je njegovo jačanje ključno zbog izraženog potencijala i značaja za digitalnu transformaciju, ocijenjeno je na prezentaciji u Privrednoj komori (PKCG).

Predsjednik Odbora udruženja ICT PKCG, Branimir Bukilić, rekao je da se mora zajedno raditi na uspostavljanju biznis ambijenta, poboljšanju konkurentnosti i uslova za inovatore, da bi uhvatili eksponencijalni zamajac razvoja ICT sektora.

On je tokom prezentacije pod nazivom ICT sektor kroz finansijske iskaze za prošlu godinu, održanoj u petak u organizaciji PKCG i ICT Cortexa, posebno istakao izvozni potencijal ovog sektora koji već značajno doprinosi crnogorskom izvozu, naglasivši da on predstavlja strateški oslonac za ekonomsku diversifikaciju i tehnološki napredak.

Događaj je bio posvećen predstavljanju ključnih finansijskih pokazatelja sektora informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i razmatranju institucionalne podrške i razvojnih perspektiva ove strateške grane crnogorske ekonomije.

Izvršna direktorica klastera ICT Cortex, Maja Laušević Odalović, ukazala je na važnost današnjeg okupljanja svih relevantnih aktera oko zajedničkog cilja, a to je dalji razvoj domaćeg ICT sektora.

„Drago mi je što ste prepoznali da ICT sektor ima potencijal za dalji rast i razvoj. Iako još, nažalost, nije prepoznat kao strateška grana, smatramo da zaslužuje posebnu pažnju jer pokazuje izuzetnu vitalnost, otpornost i sposobnost da doprinese transformaciji čitave privrede“, navela je Laušević Odalović.

Ona je podsjetila da je misija klastera ICT Cortex upravo da gradi inovativno, digitalno i konkurentno okruženje, u kojem će znanje i tehnologija biti osnova održivog razvoja.

„Kao Cortex, učestvujemo u kreiranju nove Strategije pametne specijalizacije, dokumenta koji će predstavljati krovni pravac razvoja inovacionih politika države. Naš cilj je da ICT sektor bude prepoznat ne samo kao horizontalna, već i kao vertikalna oblast, sa jasno definisanim prioritetima i resursima“, poručila je Laušević Odalović.

Analizu sektora kroz finansijske iskaze za prošlu godinu predstavili su sekretarka Odbora ICT sektora PKCG, Nada Rakočević i direktor i vlasnik kompanije BI Consulting, Ratko Nikolić.

Prema riječima Rakočević, nakon višegodišnjeg stabilnog rasta, prošla godina donijela je pad u gotovo svim ključnim pokazateljima ICT sektora – broju kompanija, zaposlenih, prihodu i dobiti.

„Ipak, sektor ostaje jedan od ključnih pokretača digitalne transformacije“, rekla je Rakočević i dodala da upravo zbog njegovog strateškog značaja i izraženog potencijala treba nastaviti sa mjerama podrške, kako bi se prevazišla trenutna faza usporavanja i obezbijedio održivi razvoj.

Rakočević je ocijenila da ova situacija nije znak slabosti, već pokazatelj da sektor ulazi u zreliju razvojnu fazu – fazu u kojoj su neophodne prilagođene politike koje će dodatno ojačati njegovu otpornost, konkurentnost i sposobnost dugoročnog rasta.

Ona je posebno naglasila potrebu za snažnijim povezivanjem ICT-a sa tradicionalnim granama privrede, kako bi se puni potencijal tehnologije iskoristio za modernizaciju poslovnih procesa, povećanje efikasnosti i otvaranje novih tržišnih prilika u svim sektorima ekonomije.

Nikolić je kazao da, iako je zabilježen pad neto dobiti, sektor i dalje bilježi stabilan rast broja firmi i visok stepen povrata na investicije.

„Imamo pokazatelje koji potvrđuju da je ICT najotporniji i najdinamičniji sektor u zemlji posljednjih deset godina, kako u broju zaposlenih, tako i u rastu izvoza i prihoda“, naveo je Nikolić, dodajući da je sektor zadržao titulu najbrže rastuće grane u zemlji, bez obzira na aktuelne globalne izazove.

On je rekao da uprkos blažem padu neto dobiti, sektor i dalje pokazuje visoku investicionu efikasnost.

„Svaki euro uložen u ICT višestruko se vraća, što to ga čini izuzetno atraktivnim za domaće i strane investitore“, kazao je Nikolić, ističući pritom važnost nastavka sistematskog praćenja kroz finansijske pokazatelje i institucionalnu podršku.

Nakon prezentacije analize, održan je okrugli sto na kojem su predstavljeni ključni programi podrške domaćim preduzećima koja žele da razvijaju inovacije i osnaže svoj poslovni model.

Aleksandra Mugoša iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija predstavila je konkurs za sufinansiranje učešća u EUREKA projektima za ovu godinu, čiji ukupni fond iznosi 200 hiljada EUR.

Cilj je da se kroz međunarodnu saradnju razviju proizvodi, usluge ili tehnologije sa visokim stepenom inovacije.

Bojana Femić Radosavović iz Fonda za inovacije Crne Gore govorila je o nacionalnoj podršci za učešće u programu Horizont Evropa – Stub III Inovativna Evropa, u kojem crnogorski subjekti imaju otvoren pristup zahvaljujući sporazumu sa Evropskom unijom.

Za pripremne aktivnosti Ministarstvo i Fond su obezbijedili sufinansiranje do 20 hiljada EUR po aplikaciji.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Matija Dautović, istakao je da EBRD kroz svoje programe za digitalizaciju i inovacije pruža i tehničku i finansijsku podršku MSP-ovima.

On je naveo da aktivno prate potrebe ICT sektora u Crnoj Gori i podstiču preduzeća da apliciraju za digitalnu transformaciju poslovanja.

Direktorica Sektora za projekte u PKCG, Tanja Radusinović, predstavila je projekat EmBRACE, finansiran u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-BiH-Crna Gora.

Cilj je jačanje održivog rasta mikro i malih preduzeća kroz prekogranične inovacione projekte. Na raspolaganju je više od 8,7 miliona EUR za grantove mikro i malim preduzećima, a projekti moraju uključivati najmanje dva partnera iz različitih država učesnica.

Laušević Odalović je poručila da je zajednička saradnja privatnog i javnog sektora preduslov za jačanje inovacionog ekosistema u Crnoj Gori i pozvala sve prisutne da iskoriste otvorene pozive i mogućnosti koje su predstavljene.

Događaj je završen otvorenom diskusijom, tokom koje su učesnici ukazali na važnost koordinisane institucionalne podrške, bolje informisanosti o fondovima i snažnijeg uključivanja domaćih firmi u međunarodne inovacione tokove.