Jens Turau  [ DW ]

07. 01. 2025. 11:25

Kontroverzni tvit o putovanju Šolca u Moskvu: „Kleveta“

Obično veoma uzdržan, kancelar Olaf Šolc (SPD) u nedelju je bio vidno uznemiren kada je stao pred mikrofone u Kući Vilija Branta u Berlinu, partijskoj centrali njegovih Socijaldemokrata. Obratio se povodom jednog posta na platformi Iks u kojem se tvrdi Šolc planira sastanak s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom u Moskvi prije izbora za Bundestag 23. februara.

„To je lažna objava. To je krajnje nepristojno“, rekao je. Kasnije se oglasio i njegov portparol Štefen Hebeštrajt i zaprijetio autoru posta da će protiv njega biti pokrenut pravni postupak, spomenuvši pritom i riječ „kleveta“.

Tvit poslanika CDU

Autor posta koji je toliko žestoko kritikovan bio je niko drugi do Roderih Kizeveter, bivši pukovnik Bundesvera, a danas poslanik opozicionih Demohrišćana (CDU) u Bundestagu i njihov priznati stručnjak za spoljnu politiku.

Kizeveter je u subotu u odgovoru na tvit jednog naučnika napisao: „Postoji sve više dokaza da će kancelar Olaf Šolc pre 23. februara otputovati u Moskvu, odnosno sastati se sa Putinom.“ Kizeveter je još dodao da Ukrajina ne bi trebalo da bude „objekat i žrtva“ u bilo kakvim pregovorima o okončanju ruskog agresorskog rata.

Šolcov hod po žici

Sukob između vladajuće SPD i Kizevetera oko pitanja Rusije i Ukrajine ima duboku istoriju. Kizeveter je u Bundestagu poznat kao jedan od najodlučnijih pristalica Ukrajine. On od početka rata zahtijeva nove isporuke oružja i upozorava na Rusiju i njenog vladara Putina. Šolc sa svoje strane neumorno naglašava da je Njemačka zemlja koja, poslije SAD, najviše podržava Ukrajinu, ali i dodaje da će kao kancelar učiniti sve da Njemačku zadrži van sukoba. On je, između ostalog, oštro protiv snabdijevanja Ukrajine krstarećim raketama dugog dometa Taurus, koje mogu da dobace do ciljeva duboko u teritoriji Rusije.

Prema nedavnim istraživanjima, većina Njemaca smatra da je to ispravno, što pokazuju i rezultati ankete „Njemački trend“ (Deutschlandtrend) objavljeni krajem oktobra 2024. Šolc zna da je, pored ekonomije i radnih mjesta, želja Njemaca za mirom i bezbjednošću izuzetno važna tema u predizbornoj kampanji. On zato želi da sebe predstavi kao čuvara mira – ali ne i kao nekog ko se ne suprotstavlja Putinu.

Kizeveteru to nije prvi put

Kizeveter u suštini nije pružio nikakve dokaze za svoju tvrdnju. Kontroverzni tvit u međuvremenu je obrisan. Kako je za DW potvrđeno iz kancelarije tog poslanika, CDU i SPD u ponedjeljak su se složile da se to izbriše. „Gospodin Kizeveter neće to dalje da komentariše“, saopšteno je. Očigledno je da je na Kizevetera izvršen jak pritisak.

Portparol vlade Hebeštrajt rekao je u ponedjeljak na redovnoj konferenciji za novinare savezne vlade da je Kizeveter prije izvjesnog vremena dostavio novinskom magazinu „Špigel“ informacije o navodno planiranom putu kancelara u Moskvu, uz uslov da se on sam ne imenuje. Hebeštrajt je govorio i o reakcijama: „Dobili smo pozive iz Moskve, dobili smo pozive iz (javnih servisa) ARD i ZDF. U Kijevu su bili veoma bijesni zbog najave da bi savezni kancelar mogao da otputuje (u Moskvu).“

A govorio je i o tvitu koji je izazvao tako žestoke reakcije: „Poslanik Kizeveter je još jednom iznio tvrdnju koja nema nikakvog osnova. Ona ne može biti istinita, jer nije postojala nigdje u saveznoj vladi, niti je razmatrana u kabinetu kancelara.“

Nema lijepih uspomena na posljednju posjetu Moskvi

Brisanje tvita znak je da je stvar za sada okončana, rekao je Hebeštrajt. Istovremeno je upozorio Kizevetera da to više ne radi. U svakom slučaju, ovaj sukob pokazuje koliko će se žestoko raspravljati o ratu u Ukrajini tokom predizborne kampanje koja tek sada zaista počinje.

Šolc zna koliko mu je teško da hoda po žici po pitanju suprotstavljanja Rusiji. Stranka Sara Vagenkneht (BSW), kao i djelimično desničarsko-ekstremistička Alternativa za Njemačku (AfD), mnogo više su naklonjene Moskvi od etabliranih, konzervativnih stranaka CDU i CSU, ili Socijaldemokrata. A čak i u samoj SPD ima mnogo pristalica ideje da se, uprkos svemu, pokuša da se razgovara sa Putinom.

S druge strane, Šolc mora da izbjegava slike poput onih koje su se pojavile tokom njegove posljednje posjete Putinu, neposredno uoči početka rata 2022: Putin je tada svog posjetioca iz Berlina postavio s jedne strane ogromnog, dugačkog stola, a sam je sjeo na drugu stranu. Time je očigledno želio da pokaže najveću moguću udaljenost od Šolca.

Posljednji telefonski razgovor u novembru 2024.

Gotovo sigurno bi nekakav spontani Šolcov odlazak u Moskvu u njemačkoj javnosti bio protumačen kao manevar u izbornoj kampanji. Kancelar je posljednji put razgovarao s ruskim vladarom telefonom sredinom novembra – bez rezultata. Čak naprotiv, u danima koji su uslijedili Rusija je pojačala napade na Ukrajinu. To je svakako jedan od razloga za tako osjetljivu reakciju iz njemačke vlade na tvit jednog poslanika opozicije.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku