Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

25. 05. 2025. 10:47   >>  14:01

Međunarodni dan nestale dece: Neizvesnost, strah i bol

Iako se 98 do 99 odsto slučajeva pozitivno reši tako što se deca vrate ili budu pronađena, stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost ovog problema i potrebu za prevencijom.

Sitne plave latice cveta, simbolično nazvanog nezaboravak, već decenijama simbolizuju nestalu decu širom sveta.

I Srbija se suočava sa ovim problemom.

Petnaestogodišnja Barbara Vitez nestala je 2016. godine u Senti, devojčica Tijana Jurić oteta je i ubijena 2014, a slučaj dvogodišnje Danke Ilić za čijim telom se godinu dana traga - još nije rešen.

Od kada vode Evropski broj za nestalu decu, proteklih 13 godina, iz organizacije ASTRA kažu da je prijavljen nestanak ukupno 157 dece - 94 devojčice i 63 dečaka.

„Iako se 98 do 99 odsto slučajeva pozitivno reši tako što se deca vrate ili budu pronađena, to ne znači da je problem mali.

„Statistika može da zavara. Svaki slučaj je ozbiljan i zahteva punu pažnju, važno je razumeti da to što se dete vrati ne umanjuje traumu koju je preživelo, niti ukida potrebu za sistemskom podrškom”, objašnjavaju oni.

• 116000 - SOS linija Astre za nestalu decu, dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji i pozivi su besplatni

Nestanak deteta je jedan od najtežih psiholoških potresa za roditelje, kaže Vladimir Paunović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu za BBC na srpskom.

„U praksi smo imali veliki broj slučajeva u kojima su roditelji posle ovakvih događaja ušli u duboke probleme psihološke i psihijatrijske prirode i nisu se oporavili od bola koji im je zadao gubitak deteta", kaže on.

U Srbije je 2023. godine pokrenut i sistem „Pronađi me" za hitno obaveštavanje javnosti u slučajevima nestanka dece.

U znak sećanja na decu koja su nestala, kao i na onu koja su kasnije pronađena, svakog 25. maja obeležava se Međunarodni dan nestale dece.

• 'Naša deca nisu nestala, oteta su od nas i data na usvajanje'
• Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu"
• Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj

Šta kada dete nestane?

Telefon zvoni, traži se fotografija, uzimaju se podaci, policija odmah kreće u potragu, angažuju se svi „raspoloživi resursi".

Ovako izgleda početak potrage za nestalim detetom u Srbiji.

„Policija raspisuje objavu i počinje potragu odmah po prijavi nestalog deteta", kaže advokatica Tamara Radojčić za BBC na srpskom.

Ranije se čekalo 24 časa, ali je zakon o policiji promenjen 2015. godine, posle smrti Tijane Jurić, dodaje ona.

Izmenjeni član simbolično je nazvan „Tijanin zakon",

U zavisnosti od okolnosti, policija pokreće različite mehanizme.

„U slučaju nestanka maloletnika, obavezno se obaveštava Centar za socijalni rad kako bi se utvrdilo da li je povezano sa eventualnim postojanjem porodičnog nasilja”, kaže Vladimir Paunović iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu za BBC na srpskom.

Otmica dece ili odlazak od kuće zbog seksualnog zlostavljanja tretiraju se drugačije.

Ovi slučajevi su „posebno osetljivi i ne postoji pravna zastarelost predmeta, ono što se menja jesu postupci posle određenog perioda od nestanka deteta”, dodaje advokatica.

Prema zvaničnim podacima MUP-a Srbije, ukupan broj objava potraga za maloletnicima u 2024. je bio je 1.775, a u godini pre 1.525.

Međutim, ovo ne znači da je toliko dece nestalo, jer se više puta objavljuje nestanak istog deteta.

Iako se dešava da je dete mlađeg uzrasta samo zalutalo ili se tinejdžer naljutio zbog svađe s porodicom ili vršnjacima i svojevoljno otišao, nestanak deteta ne bi smeo da se proglasi dobrovoljnim odlaskom, veruje Paunović.

„Uvek se sagledava pozadina nestanka, jer upravo su deca koja nestaju najčeće uzrasta od 13-18 godina.

„Deca žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja su pod velikim rizikom da postanu žrtve eksploatacije i trgovine ljudima”, kaže on.

Ukoliko se posumnja da je dete žrtva trgovine ljudima, uključuju se i odeljenja MUP-a za seksualne i krvne delikte.

Koji su najčešći razlozi nestanka dece?

Odlazak od kuće i iz ustanova socijalne zaštite i hraniteljskih porodica.

Uglavnom zbog „nasilja, neslaganja sa roditeljima ili hraniteljima”, kaže Paunović.

Nekad je uzrok i „internet nasilje, a jedan broj dece postaju žrtve internet predatora, što predstavlja veliki rizik za dalje izlaganje deteta seksualnom nasilju.”

Klasične kriminalne otmice su izuzetno retke, iako su ih stručnjaci u Srbiji imali u dosadašnjoj praksi.

„Zabrinjava što određeni broj dece nestane, a da njihov nestanak uopšte ne bude nigde prijavljen.

„U tim slučajevima se nestanci povezuju sa trgovinom ljudima u kojima su učesnici roditelji i srodnici dece”, objašnjava on.

Šta roditelji mogu da urade?

Međunarodni dan nestale dece pokrenuo je 1983. godine Ronald Regan, tadašnji američki predsednik, posle nestanka šestogodišnjeg dečaka Itana Paca.

Pac je nestao 1979. na putu do škole u Njujorku i taj slučaj je uzdrmao Ameriku.

„Nažalost, o nestanku dece, kao činjenice koja se može desiti u svakom trenutku dečijeg uzrasta, roditelji znaju veoma malo o tome šta treba da učine i kako treba da se ponašaju”, kaže Vladimir Paunović iz Centra za nestalu decu.

Organizacija ASTRA na sajtu nudi niz preporuka šta naučiti decu kako bi ih zaštitili:

• da zna ime i prezime i adresu stanovanja
• da ne otvara vrata stana kad je samo kod kuće, niti da to saopštava preko telefona
• kome može da se obrati za pomoć - učiteljima, nastavnicima, policajcima
• savet roditeljima je da nikad ne ostavljaju malo dete bez nadzora ili samo u kolima;
• dobro je da roditelji budu informisani o tome sa kime se dete druži, posebno ukoliko je u pitanju period adolescencije i obraćaju pažnju na promene u ponašanju

Nude i korisne savete gde i kako potražiti dete, ukoliko je primećen nestanak - u tržnom centru se odmah obratiti menadžeru ili zaposlenima, pozvati rođake, prijatelje, proveriti mesta u blizini kuće i škole, u zavisnosti od mesta nestanka.

Za prijavu policiji je važno imati spremnu sliku koja nije starija od šest meseci.

Kako funkcioniše 'Pronađi me'?

Kada je dvogodišnja Danka Ilić nestala 26. marta 2024. ispred kuće u naselju Banjsko Polje kod Bora, prvi put je aktiviran sistem Pronađi me, odnosno Amber alert u Srbiji, kojim se javnost hitno obaveštava o nestanku deteta.

Ubrzo pošto je nestanak prijavljen policiji, stizale su SMS poruke, prekidan je televizijski i radio program, a poruke o nestanku prikazivane su na ekranima na auto-putevima, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama kako bi dete što pre bilo pronađeno.

Iako se nedeljama tragalo za telom devojčice, ono do danas nije nađeno.

Sistem Pronađi me se aktivira kada:

• Nestane dete mlađe od sedam godina, sistem se automatski pokreće bez obzira na okolnosti nestanka
• Nestane maloletnik sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju
• Postoji sumnja na životnu opasnos, bez obzira na uzrast
• Postoji sumnja na krivično delo, poput otmice

Izvor: Organizacija ASTRA

Sistem se ne aktivira kada je dete pobeglo od kuće, osim ako se ne radi o detetu mlađem od 13 godina ili ako postoje dodatne okolnosti koje ukazuju na opasnost po život deteta.

'Mali broj podataka' na svetskom nivou

Situaciju otežava i to što ne postoji međunarodni dogovor o tome kako definisati „nestalo dete" ili kako istražiti ove slučajeve.

Ovaj nedostatak zajedničke definicije dovodi do „malog broja podataka o ovom problemu širom sveta", piše na sajtu Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu (ICMEC).

To onemogućava policiju i nadležne da brže reaguje i pruže odgovarajuću podršku, dodaje se.

Za ICMEC nestalo dete je: „bilo ko mlađi od 18 godina čije je boravište nepoznato".

Tu ubrajaju:

• dete koje je odsutno od kuće bez dozvole roditelja ili zakonskog staratelja
• otmicu - prisilno i neovlašćeno odvođenje deteta
• otmicu u koju je uključena porodica
• izgubljeno, povređeno ili na drugi način nestalo dete
• napušteno ili maloletno lice bez pratnje roditelja ili staratelja

Izvor: Međunarodni centar za nestalu i eksploatisanu decu

Dugoročna bol, bez mreže podrške

U Srbiji se malo radi na sistemskoj prevenciji ovakvih slučajeva.

„U školama se retko govori o temama bezbednosti dece ili kako da prepoznaju rizične situacije i kome da se obrate.

„Nedostaju preventivni programi koji bi uključivali i rad sa porodicama, posebno u situacijama kada se dete više puta vraća u isto nasilno ili zanemarujuće okruženje”, kažu iz organizacije ASTRA.

Za razliku od smrti deteta, nestanak predstavlja traumu koja ima veći potencijal da bude nerazrešena, objašnjava psiholog Branimir Vukčević za BBC na srpskom.

„Roditelji se nadaju će pronaći dete, dok imaju snažan doživljaj bola usled gubitka, koji je povezan je sa osećanjem velike neizvesnosti i strepnje", dodaje on.

Proces prevazilaženja traumatičnog iskustva je složeniji.

Skoncentrisanost na problem nestalog deteta može biti tolika da dugoročno „remeti partnerske odnose, kao i kvalitet odnosa roditelja prema ostaloj deci u porodici".

U takvim slučajevima preporučuje se i stručna pomoć, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Tijanin zakon“: Kako je Srbija uvela doživotnu robiju
• Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete
• SOS linije: Čemu to služi, a često i ne radi