Kasra Nadži - specijalni dopisnik, BBC na persijskom  [ BBC ]

26. 06. 2025. 07:53   >>  14:06

'Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju'

Rat je značajno oslabio zemlju - i ostavio ajatolaha Alija Hamneija oslabljenog.

Nakon što je proveo skoro dve nedelje u tajnom bunkeru negde u Iranu tokom rata njegove zemlje sa Izraelom, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei (86) mogao bi da poželi da iskoristi primirje i izađe da udahne malo svežeg vazduha.

Veruje se da se zakopao duboko i da ne komunicira ni sa kim iz straha da će Izrael izvršiti atentat na njega.

Čak i najviši zvaničnici vlade navodno nisu u kontaktu sa njim.

Njemu bi bilo pametno da ostane oprezan, uprkos krhkom primirju kom su posredovali američki predsednik Donald Tramp i emir od Katara.

Iako je predsednik Tramp navodno naložio Izraelu da ne ubije iranskog vrhovnog vođu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije isključio tu mogućnost.

Kada – ili možda tačnije, ako – izađe iz skrovišta, videće prizore smrti i razaranja.

Nesumnjivo će se pojaviti na državnoj televiziji tvrdeći da je izvojevao pobedu u ovom sukobu.

Planiraće kako da obnovi vlastiti imidž.

Ali susrešće se sa novim realnostima – pa čak i sa novom erom.

Rat je ostavio njegovu zemlju značajno oslabljenom, a njega umanjio kao ličnost.

Glasine o nezadovoljstvu na vrhu

Tokom rata, Izrael je brzo preuzeo kontrolu nad većim delom iranskog vazdušnog prostora i udario na njegovu vojnu infrastrukturu.

Vrhovni komandanti Revolucionarne garde i vojske bili su ubijeni po hitnom postupku.

Razmere štete po vojsku još uvek nisu najjasnije i osporavane su, ali stalna bombardovanja baza vojske i revolucionarne garde i instalacija sugerišu značajno umanjenje iranske vojne sile.

Militarizacija je odavno pojela ogromnu količinu resursa zemlje.

Iranska znana nuklearna postrojenja koja su zemlji donela skoro dve decenije američkih i međunarodnih sankcija, sa procenjenim troškovima u stotinama milijardi dolara, sada su oštećena u vazdušnim napadima i ti napori su unazađeni, mada je potpune razmere toga teško proceniti.

Čemu je sve to služilo, pitaju se mnogi.

Ogroman broj Iranaca smatraće ajatolaha Hamneija, koji je prvi put postao vođa 1989. godine, isključivim krivcem za guranje Irana na putanju sudara sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, koji je na kraju doneo značajno razaranje njegovoj zemlji i narodu.

Oni će ga okrivljavati za stremljenje ideološkom cilju uništenja Izraela – koji mnogi Iranci ne podržavaju.

Smatraće ga odgovornim za nešto što veruju da je ludost — njegovo uverenje da bi postizanje nuklearnog statusa učinilo njegov režim nepobedivim.

Sankcije su osakatile iransku privredu, svevši glavnog izvoznika nafte na namučenu osiromašenu senku pređašnje sile.

„Teško je proceniti koliko još dugo iranski režim može da opstane pod toliko značajnim pritiskom, ali ovo izgleda kao početak kraja", kaže profesorka Lina Hatib, gostujuća profesorka na Univerzitetu Harvard.

„Ali Hamnei će vrlo verovatno postati poslednji 'vrhovni vođa' Islamske Republike u potpunom smislu te reči."

Mogu se čuti glasine o nezadovoljstvu na vrhu.

Na vrhuncu rata, jedna poluzvanična iranska novinska agencija izvestila je da su neke vrhovne bivše režimske ličnosti pozvale miroljubivije verske učenjake zemlje iz svetog grada Koma, koji su odvojeni od ajatolaha, da intervenišu i dovedu do smene vođstva.

„Doći će do svođenja računa", kaže profesor Ali Ansari, osnivački direktor Instituta za iranske studije na Univerzitetu Sent Endrjuz.

„Prilično je očigledno da postoje ogromna neslaganja u okviru vođstva, a isto tako vlada i veliko nezadovoljstvo među običnim svetom."

'Bes i nezadovoljstvo će rasti'

Tokom poslednje dve nedelje, mnogi Iranci su se borili sa sučeljenim osećanjima potrebe da brane vlastitu zemlju i duboke mržnje prema režimu.

Oni su se zauzeli za zemlju, ali ne tako što su izašli da brane režim, već se starajući jedni o drugima.

Bilo je izveštaja o ogromnoj solidarnosti i bliskosti.

Ljudi u malim mestima i selima izvan urbanih oblasti otvarali su vrata onima koji su bežali od bombardovanja u njihovim gradovima, prodavci su manje naplaćivali osnovne namirnice, komšije su kucale jedni drugima na vrata da pitaju da li im je potrebno nešto.

Ali mnogi su takođe bili svesni da je Izrael verovatno želeo smenu režima u Iranu.

Smena režima je ono čemu se takođe nadaju mnogi Iranci.

Oni bi, međutim, mogli da povuku crtu kod smene režima do koje je dovela i koju je nametnula neka strana sila.

Za njegovih skoro 40 godina vladavine, ajatolah Hamnei, jedan od autokrata koji je ostao najduže na vlasti u svetu, desetkovao je svaku opoziciju u zemlji.

Opozicioni politički lideri su ili u zatvoru ili su pobegli iz zemlje.

U inostranstvu, opozicione ličnosti nisu uspevale da formulišu stav koji bi ujedinio otpor režimu.

Opozicija je bila neefikasna u stvaranju bilo kakvog privida organizovanosti koja bi mogla da preuzme vlast u zemlji ako se za to ukaže prilika.

A tokom dve nedelje rata, kad je pad režima mogao da bude realna mogućnost da se rat nemilosrdno nastavio, mnogi su verovali da verovatan scenario za „prvi dan posle" ne bi bilo preuzimanje vlasti od opozicije, već poniranje zemlje u haos i bezakonje.

„Malo je verovatno da bi iranski režim bio srušen preko domaće opozicije. Režim je i dalje jak kod kuće i pojačaće domaću represiju da bi ugušio svaku pobunu", kaže profesorka Hatib.

Iranci sada strahuju od dodatno pojačanih mera represije režima.

Najmanje šestoro ljudi je pogubljeno u protekle dve nedelje od početka rata sa Izraelom pod optužbom za špijuniranje za Izrael.

Vlasti kažu da su uhapsile oko 700 ljudi pod istom optužbom.

Jedna Iranka rekla je za BBC na persijskom da se od smrti i razaranja u ratu više plaši režima koji je ranjen i ponižen, a bes iskaljuje na vlastitom narodu.

„Ako režim ne bude uspevao da obezbedi osnovne potrepštine i usluge, onda će bes i nezadovoljstvo samo rasti", kaže profesor Ansari.

„Vidim to kao proces u stadijumima. Ne vidim to kao nešto što će nužno, u narodnom smislu, uzeti maha sve dok ne prođe mnogo vremena od okončanja bombardovanja."

Malo ljudi u Iranu misli da će primirje postignuto u ponedeljak potrajati – i veruje da Izrael neće stati sada kada ima potpunu nadmoć u vazdušnom prostoru nad Iranom.

Iranski silosi za balističke projektile

Jedna stvar koja izgleda kao da je uspela da izbegne razaranje jeste veći deo iranskih silosa za balističke projektile koje Izrael nije uspevao lako da locira jer su smešteni po tunelima pod planinama širom zemlje.

Šef generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Ejal Zamir rekao je da je Izrael pokrenuo uvodni napad na Iran znajući da „Iran poseduje oko 2.500 projektila zemlja-zemlja".

Projektili koje je Iran ispalio izazvali su pozamašan broj smrti i razaranja u Izraelu.

Izrael će biti zabrinut zbog preostalih mogućih 1.500 projektila još uvek u rukama iranske strane.

Vlada takođe ozbiljna zabrinutost u Tel Avivu, Vašingtonu i drugim zapadnim i regionalnim prestonicama da bi Iran i dalje mogao da požuri sa pravljenjem nuklearne bombe, što je prethodno oduvek negirao da radi.

Iako su iranska nuklearna postrojenja gotovo sigurno pretrpela štetu, a možda čak i učinjena beskorisnim tokom bombardovanja Izraela i SAD, Iran je saopštio da je preselio zalihe izuzetno obogaćenog uranijuma na bezbedno tajno mesto.

Zalihe uranijuma od 60 odsto, ako bi se obogatile na 90 odsto, što je relativno lak korak, dovoljne su za oko devet bombi, prema ekspertima.

Neposredno pre nego što je otpočeo rat, Iran je saopštio da je izgradio još jedno tajno postrojenje za obogaćivanje koje bi uskoro trebalo da postane operativno.

Iranski parlament je glasao da drastično smanji saradnju sa atomskim kontrolorom Ujedinjenih nacija, Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA).

Ovo i dalje zahteva odobrenje, ali ako prođe, biće na korak od izlaska iz nuklearnog Sporazuma o neširenju (NPT) – budući da tvrda struja koja podržava vrhovnog vođu traži da se Iran odvoji da bi napravio nuklearnu bombu.

Ajatolah Hamnei bi sada mogao biti uveren da je njegov režim preživeo, za dlaku.

Ali u 86. godini i bolestan, on takođe zna da bi njegovi vlastiti dani mogli biti odbrojani, a možda će poželeti da obezbedi kontinuitet režima regularnom predajom vlasti – nekom drugom višem kleriku ili čak savetu vođa.

Izabrao je tri viša klerika kao kandidate za nasleđivanje u slučaju njegove vlastite smrti, izvestio je Njujork tajms, i napravio selekciju zamena čitavom dužinom komandnog lanca u slučaju da bude ubijeno još njegovih poručnika.

U svakom slučaju, preostali vrhovni komandanti Revolucione garde koji su ostali lojalni vrhovnom vođi možda će poželeti da počnu da sprovode moć iza kulisa.

Gornja slika: Pacific Press via Getty

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• BBC u Iranu drugog dana primirja sa Izraelom
• Kako su vrtoglava 24 sata dovela Iran i Izrael do primirja
• Oštećen ili uništen - koliku štetu je pretrpeo iranski nuklearni program
• Šta bi iz odmazde mogla da uradi iranska sajber vojska
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael