Hilken Doač Boran i Esra Jalčinap - BBC, Istanbul, Iznik  [ BBC ]

27. 11. 2025. 07:10   >>  09:00

Zašto papa u prvu inostranu posetu ide baš u Nikeju u Turskoj

Papa će sa vaseljenskim (ekumenskim) patrijarhom Vartolomejem i drugim hrišćanskim poglavarima biti na obeležavanju 1.700 godišnjice od Prvog nikejskog sabora.

Na prvi pogled, malo šta ukazuje da je miran turski gradić Iznik, oko dva sata vožnje od Istanbula, bilo mesto gde je promenjen tok istorije.

Pola sata je sasvim dovoljno za obilazak grada u kojem živi 45.000 stanovnika, i šetnju njegovim živopisnim uskim ulicama sa balkonima prekrivenim ružama i bršljanom.

Može da se stigne do obale jezera Iznika, a da se gotovo nigde ne vide tragovi da je ovo mesto nekada bilo prestonica i Vizantijskog i Osmanskog carstva.

Ipak, ove nedelje Iznik, koji se nekada zvao Nikeja, ugostiće papu Lava Četrtnaestog.

Biće to njegovo prvo putovanje u inostranstvo otkako je u maju 2025. inaugurisan za poglavara Rimokatoličke crkve.

Glavni povod njegove posete je svečanost kojoj će papa prisustvovati zajedno sa vaseljenskim (ekumenskim) patrijarhom Vartolomejem i drugim hrišćanskim poglavarima, povodom obeležavanja 1.700 godina od Prvog nikejskog sabora, održanog 325. godine.

Ovu posetu je prvobitno planirao pokojni papa Franja, koji je preminuo u aprilu.

Posle smrti pape Franja svečanost je odložena.

„Jedna od najdubljih rana u životu Crkve danas je činjenica da smo kao hrišćani podeljeni", rekao je papa Lav Četrnaesti u intervjuu objavljenom u septembru.

Istakao je da posebno podstiče obeležavanje godišnjice Prvog nikejskog sabora jer ga vidi kao zajedničku tačku okupljanja različitih hrišćanskih denominacija.

Lav Četrnaesti biće peti papa koji će posetiti Tursku.

Ne postoje zvanični podaci o broju hrišćana u Turskoj, ali u izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih Država (SAD) iz 2023. godine navedeno je da ih ima oko 150.000, što je procena zasnovana na broju koji su prijavile same hrišćanske zajednice.

Papa će se 27. novembra u turskoj prestonici Ankari sastati sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a dan kasnije otputovaće u Iznik.

Ali zbog čega je Iznik toliko važno mesto za hrišćane?

Pogledajte video o prvoj inostranoj poseti Lava Četrnaestog

Prelomni trenutak

Odgovor se krije u 4. veku, kada je održan Prvi nikejski sabor.

Rimsko carstvo se tada prostiralo od Škotske do Crvenog mora i od Maroka do pustinja današnje Sirije, Jordana i Iraka.

Na njegovom čelu bio je Konstantin Veliki, prvi hrišćanski car.

On je hrišćanima dao najšira prava koja su imali od smrti Isusa Hrista tri veka ranije, omogućivši im da otvoreno ispovedaju njihovu veru.

Konstantin Veliki je želeo da okupi sveštenstvo i razreši neslaganja u vezi sa verskim pitanjima.

Sabor održan 325. godine bio je prekretnica i u rimskoj i u hrišćanskoj istoriji.

Sveštenstvo je prvobitno odlučilo da se sastane u današnjoj Ankari, ali car Konstantin im je u pismu naredio da dođu u Nikeju, ispričao je Turhan Kačar, istoričar sa Univerziteta Mugla Sitki Kočman za BBC servis na turskom.

Car Konstantin je želeo da lično predsedava saboru, ukazuje Kačar.

„Na osnovu ranijih crkvenih okupljanja znao je da će se episkopi svađati ako budu prepušteni sami sebi", dodaje.

Prvim nikejskim saborom Konstanin Veliki pretvorio je religiju u „državni instrument", smatra istoričar.

„Kada su episkopi došli u Nikeju, bili su predstavnici njihovih zajednica, a kada su se vratili u rodne gradove, bili su predstavnici države".

Upravo na ovom saboru „crkva je počela da sarađuje sa državom", misli i Paolo Rafaele, opat katoličke crkve Svetog Stefana u Istanbulu.

Sabor je pomogao da se definišu ključna učenja hrišćanstva i baš u Nikeji je postignut konsenzus o božanskoj prirodi Isusa Hrista, rekao je za BBC servis na turskom.

Utvrđeno je da postoji jedan Bog koji je večan i ima tri lica: Otac, Sin i Sveti Duh, a usvojen je i Nikejski simbol vere, zvaničan, sažet tekst ispovedanja hrišćanske vere.

Potvrđivanje božanske prirode Isusa Hrista bilo je ključni trenutak u borbi protiv takozvane „arijanske jeresi", koja je poricala da je Isus Bog.

Papa Lav XIV govorio je da je spor oko ovih učenja bio „jedna od najvećih kriza u prvom milenijumu Crkve", ističući značaj Prvog nikejskog sabora.

„Za hrišćane, ovo je samo središte naše vere", kaže Rafael o ishodu sabora.

Učenja usaglašena na Saboru zadržala su se do danas, ukazuje mitropolit silivrijski Maksim.

Iznik se smatra svetim mestom hodočašća za hrišćane širom sveta, dodaje.

• Milanski edikt: Ima li sličnosti i simbolike sa studentskim
• Apokrifi: Pet zanimljivosti o hrišćanstvu koje se ne pominju u Bibliji
• Kako i gde je započelo razapinjanje na krst

Zajednički imenilac svih crkava

Svečanost povodom 1.700. godišnjice Prvog nikejskog sabora predstavlja priliku za hrišćane da proslave važan simbol univerzalnosti u crkvi.

U vreme održavanja Prvog nikejskog sabora hrišćanska crkva još nije bila podeljena na katoličku i pravoslavnu, te se ovaj istorijski događaj u savremenim duhovnim krugovima smatra „platformom za ujedinjenje", napominje profesor Kačar.

Prvi nikejski sabor je „zajednički imenilac svih hrišćanskih crkava koje ispovedaju sopstvena verovanja danas, kao i u prošlosti", kaže mitropolit Maksim.

Naglašava i da će poseta pape i svečanost povodom godišnjice sabora istaći „istorijsko i kulturno nasleđe regiona i Turske".

Svečanost u Izniku biće održana u blizini arheološkog nalazišta bazilike Svetog Neofita, koja je na obali jezera.

Ova građevina bi mogla da bude crkva koja se u teoliškim izvorima naziva Crkva Svetih otaca, a ime je dobila po sveštenstvu koje je učestovovalo na Prvom nikejskom saboru, kaže Mustafa Šahin, prosefor Univerziteta u Bursi, koji predvodi arheološka iskopavanja u Izniku.

To je jedno od mogućih mesta gde je sabor mogao da se održi pre 1.700 godina, ukazuje.

Mnogi smatraju da se Prvi nikejski sabor održao izvan gradskih zidina i pored jezera, ali arheološka istraživanja do sada nisu uspela da potvrde ovu pretpostavku.

Bazilika je izgrađena kasnije, pred kraj 4. veka i možda je podignuta na mestu gde se veruje da su Rimljani pogubili Svetog Neofita dok je pokušavao da širi hrišćanstvo početkom tog veka, rekao je Šahin za BBC servis na turskom.

Sabor je mogao da se održi i u carskoj palati, koja još nije otkrivena, dodao je.

Papa Lav XIV je govoreći o poseti Turskoj istakao značaj Iznika, kako u prošlosti, tako i danas.

„Neki su u početku zamišljali sastanak vaseljenskog patrijarha Vartolomeja iz Konstantinopolja (Carigrada) i mene.

„Tražio sam da ovaj sastank u Izniku bude ekumenska prilika da se pozovu hrišćanski poglavari mnogih različitih hrišćanskih religija ili hrišćanskih zajednica.

„Pošto Nikeja predstavlja simbol vere, to je jedan od onih trenutaka kada svi možemo da damo zajedničku izjavu o veri pre nego što dođe do raznih podela".

Papa Lav XIV će 29. novembra služiti misu za oko 6.000 vernika, a dan kasnije putuje u Liban.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Jedno od najsvetijih mesta na svetu postaje luksuzno turističko odmaralište
• Gledanje u šolju: Turska tradicija popularna kao Tinder
• Turski podzemni grad u kojem je živelo 20.000 ljudi
• Ko je Robert Prevost, novi papa Lav Četrnaesti
• Papa Franja na Balkanu: Pokušaj pomirenja dve crkve
• Koliko je papa Franja doprineo boljim odnosima Vatikana i Srbije