Anhal Vohra (Brisel)  [ DW ]

27. 11. 2025. 07:25

Da li Evropa može da spasi zamrznutu rusku imovinu od Donalda Trampa?

Evropljani su bijesni zbog sugestije američkog predsjednika Donalda Trampa da bi milijarde ruskih sredstava, zamrznutih u evropskim zemljama, mogle biti iskorišćene u korist američke vlade i firmi.

Nakon Trampovog predloga o okončanju rata u Ukrajini – koji podrazumijeva da Ukrajina preda deo teritorije i smanji svoje oružane snage – Evropljani su požurili da poprave štetu i iznijeli su svoj predlog.

„Svaki dan se nešto mijenja", rekao je državni sekretar Marko Rubio nakon sastanka sa Evropljanima u Ženevi.

Ali ostaje nejasno da li će uspjeti da zadrže kontrolu nad time kako će se ruska zamrznuta sredstva trošiti.

Agat Demara, viša istraživačica za geoekonomiju u Evropskom savjetu za spoljne odnose (ECFR), kaže da su milijarde ruskih sredstava izgleda ključna Trampova motivacija za guranje dogovora.

„Tramp je izuzetno zainteresovan da dobije te milijarde“, rekla je ona za DW.

Šta su ruska zamrznuta sredstva i gdje se nalaze?

Kada je Rusija napala Ukrajinu, 24. februara 2022. skoro 300 milijardi evra njenog kapitala nalazilo se izvan Rusije i potom bilo zamrznuto na osnovu zapadnih sankcija. Ta sredstva uključuju novac na bankovnim računima, hartije od vrijednosti, nekretnine i jahte.

Iako mnoge zemlje - uključujući SAD, Kanadu, Veliku Britaniju i Japan - drže dio te imovine, najveći dio nalazi se u državama članicama EU, prije svega u Belgiji. Euroclear, finansijski depozitar sa sjedištem u Briselu, drži oko 180 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava.

Od početka rata Evropljani raspravljaju da li i kako koristiti rusku imovinu da bi se Rusija natjerala da plati rat koji je započela. Posljednja takva rasprava vodila se u oktobru, kada je Belgija stavila veto na „reparacioni kredit" koji EU želi da ponudi Ukrajini za obnovu zemlje.

Belgija strahuje od pravnih problema i od toga da će ona biti ta od koje će Rusija jednog dana tražiti povratak svog novca. Zato je odbila da pristane i tražila da se odgovornost podijeli sa drugim zemljama.

EU je očekivala da će umiriti belgijske brige i pridobiti je na samitu sredinom decembra. Ali Trampov predlog je pokvario taj plan i umjesto toga ponudio ono što Demara opisuje kao predlog da se „konfiskuju ruska sredstva koja leže u Evropi“.

Šta predlaže Tramp, a šta Evropljani?

Prema Trampovom predlogu u 28 tačaka, kako su prenijeli razni mediji, 100 milijardi dolara (86 milijardi evra) zamrznutih ruskih sredstava bilo bi investirano u „napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganja u Ukrajinu“.

Ili, kako Demara kaže: Tramp namjerava da uzme prvih 86 milijardi evra iz ruskih sredstava zamrznutih u Evropi i iskoristi ih tako da profitiraju i američka vlada i američke kompanije.

U planu takođe piše da bi Evropa dodala isti iznos kako bi se povećala ulaganja za obnovu Ukrajine. Taj novac koji Tramp želi da Evropa doprinese ne bi došao iz zamrznutih ruskih sredstava: „To bi bilo iz džepova evropskih poreskih obveznika“, kaže Demara.

Više od 200 milijardi evra preostalih zamrznutih sredstava uložilo bi se u zajednički američko-ruski investicioni fond, „kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vrate sukobu“.

„Od ovog plana bi profitirala tri aktera – američke kompanije, američka vlada i Rusiji“, rekla je Demara.

Predlog evropskih sila – Njemačke, Francuske i Velike Britanije – poziva na korišćenje državnog ruskog novca za obnovu Ukrajine. Prema planu, ruska sredstva zamrznuta u Evropi „ostaće zamrznuta sve dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini“.

„Ovo je način da se nekako krene napred, ali da se još ne konfiskuju ruska sredstva“, rekao je za DW Filip Bednarčik, direktor varšavske kancelarije trusta mozgova Njemački Maršalov fond (GMF) SAD.

„Još uvijek smo negdje između, ali svakako u mnogo boljoj poziciji nego kao što je predloženo u Trampovom planu od 28 tačaka — gdje bi i SAD i Rusija imale riječ o tome gdje će sredstva otići, bez konsultacija sa Evropljanima“, kaže Bednarčik.

Mogu li SAD da koriste ruska sredstva koja se nalaze u Evropi u korist američkih firmi?

Jana Kobzova, kodirektorka programa za evropsku bezbjednost u ECFR, kaže da SAD „drže samo oko 5 milijardi dolara" zamrznutih ruskih sredstava i ne mogu da odlučuju o sredstvima koja su u evropskim zemljama.

„SAD mogu da odlučuju samo o sredstvima koja se nalaze u njihovoj jurisdikciji“, kaže ona.

U radu za ECFR, Kobzova tvrdi da Evropljani moraju insistirati na tome „da bi evropska javnost prihvatila korišćenje ruskih sredstava sa evropske teritorije za stabilizaciju Ukrajine“ i podržala evropske izdatke za odbranu te zemlje, „ali bi teško prihvatila da ta sredstva jednostavno donose megaprofit američkim investitorima“.

Evropski lideri jasno su stavili do znanja da se protive Trampovom planu.

„Ruska sredstva koja se nalaze u Briselu ne mogu biti isplaćena Amerikancima, to je nezamislivo“, rekao je njemački kancelar Fridrih Merc u ekskluzivnom intervjuu za DW.

„Pitanja koja se direktno tiču EU, poput sankcija, proširenja ili zamrznute imovine, zahtijevaju punu uključenost EU u donošenje odluka“, rekao je Antonio Košta, predsjednik Evropskog savjeta.

Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je za RTL da samo Evropljani mogu da odluče šta će se raditi sa ruskim sredstvima koja drže Evropljani.

Bednarčik kaže da Evropljani u principu nisu protiv saradnje sa SAD u definisanju zajedničke strategije te da su pod bivšim predsjednikom Džozefom Bajdenom želeli kolektivnu odluku o postupanju sa zamrznutim sredstvima. Ali sada to više ne žele.

„Dinamika se promijenila", kaže Bednarčik. „Tramp mnogo manje uvažava glas Evrope i često je ignoriše.“

Stručnjaci tvrde da je vrijeme da EU pridobije Belgiju i da djeluje brzo.

„Ako je EU zaplijenila rusku imovinu i odobrila kredite Ukrajini, Tramp više neće moći da dođe do 300 milijardi evra“, kaže Demara.